Просветни гласник

О Радној Школи

369

ски да се настава и васпитање заснивају на дечјој радљивости, и да се из ње развијају. Дечје године треба да буду испуњене ручним радом, јер није добар знак кад дете мирно седи. С тога треба деци допустити да граде разноврсне покушаје, у чему их треба потпомагати. Сличне захтеве налазимо у Русоа, Песталоција и Салцмана. Песталоци је познао и признавао етичку вредност ручног и домаћег рада, и препоручивао га је. Он је предлагао да се омладина из малена навикава на пажљив и брижљив рад у кући, да се навикава да ништа не ради без размишљања, тако да јој ово присуство духа постане другом природом у сваком послу, што је најбоља заштита против лакоумности. Фребл је говорио: „Само је онај прави учитељ који учи децу тајни рада". Фреблове школе развијају предузимљивост, самосталност, радост стварања. У америчким дечјим забавиштима веома се негују, према Фребловим начелима, иоред игара, и све врсте ручних занимања: цртање, сликање, сецкање, лепљење, савијање, шивење, плетење, ткање, зидање. Тако се ствара поуздана подлога за знање, засновано на личном искуству дечјем. СКористећи се васпитним идејама ових претходника, као и Спенсера и Рескина, основао је др. Реди (1889) своју васпитну школу, т. зв. нову школу у Ебошсхому (Ађћо1:зћо1те) у Дербишајру, у Енглеској, где се дечаци и младићи од 11—18 година уче да живе, да послују и раде, да буду практичног духа; они се уче мудрости живота. У овој школској општини и државици негују се у пуној мери ручни радови у радионици, у лабораторији, у врту, у пољу, на њиви, у шуми. Пре подне је посвећено поглавито умном, а по подне телесном раду и играма. Васпитаници се спремају за стварни живот, а као највиши циљ лебди: васпитање чврсте воље, образовање карактера. Посве су слични васпитни заводи „1^апс1етећип§5ћеЈте" — васпитни домови у пољу — који су засновани у Немачкој и Швајцарској, по угледу на школу у Еботсхому. У њима су, поред наставе из наука, пре свега заступљени: практичан рад, земљорадња, рад у радионици; у њима се гледа на физички рад као на корен интелектуалног и моралног образовања. Такви су н. пр. васпитни заводи Др. Лица у Илзенбургу и Хаубинди у Тирингији. Минхенски школски саветник др. Кершенштајнер поставио је ове захтеве у васпитању омладине: школа мора да развија у деце ручне радне способности, и да с тога заведе систематску наставу из рада. По њему би смисао радне школе био: да развије, уз најмању меру грађе за учење, највећу меру подобности, умешности, радне радости, а све у служби држављанског, грађанског васпитања. Он вели: „Из наше данашње књишке школе мора да постане радна школа, која ће бити продужење школе сиграња првог детињства". Сличан правац заступа и професор Џон Дјуеј (Бешеу), са университета Колумбијског у Њујорку. По њему су школе старога и новога света удешене већином само за слушање, докле су године детињства, све до пубертета, обележене живом