Просветни гласник

370

Просветни Гласник

активношћу. Суштина човекова је, у доба младости, рад, пословање, кретање, окушавање, доживљавање, стицање искуства у средини стварности. Тако се све више увиђа у васпитачком свету потреба промене наших данашњих школа за учење, у школе за рад. Све се већма увиђа да знање задобивено из књига има много мању вредност од знања и искуства наставе рада. Настава у радионици, у врту, у лабораторији, у школској кујни треба да буде важан фактор модерног васпитања. То је права стварна настава. Образовање радом упутиће дух омладине на савлађивање и уређивање непосредног, конкретног живота. У овом погледу су, са својим школама, испред свих других земаља измакле Скандинавија, Америка и Швајцарска. У Њујорку је професор Ф. Адлер, својом угледном школом „\Уогкш§ тап'з 8сћоо1", постигао увођење наставе из ручнога рада у све јавне школе града Њујорка. Савремени покрет око радне школе може се с правом сматрати као најзначајнији педагошки покрет последњих деценија. Полазећи од основне школе, он је већ захватио продужне и више школе; он ће најзад морати, без сумње, да темељно преобрази и университетску педагогику. ПЕТАР м. ИЛИЋ

О РЕФОРМИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ III Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца питање о религијској настави постаје од врло велике важности. Сада се смело може рећи да се религијска настава и из државно-иолишичких разлога мора унапређивати, и то не у духу уског конфесионализма, који би браћу разједињавао, већ у духу нарочитог, узвишеног програма који би се држао мудре изреке нашег народа: „Брат је мио, ма које вере био". Пошто су готово све данашње европске државе састављене из народа који су махом једне вере (као што је то био случај и са нашом Србијом до уједињења), то се и питање религијске наставе решавало досад врло просто. Предавање је било у духу оне цркве која је била државна (геН§ш сЈошшапз) и којој је припадала већина држављана. Данас је пак ово питање компликованије. Наша православна вера, која је била државним законима фаворизирана више од римо-католичке, сада се са њом (због великога броја Хрвата и Словенаца католичке вере) мора у правима изједначити. Ако би се стало на уско конфесионално гледиште, онда би, поред католичке, требало допустити и свима осталим религијским групама да имају своје нарочите наставнике вере. На тај би начин у нашој Краљевини било шестоструких наставника за религијску