Просветни гласник

Белешке

391

Рат је показао, поновним васпитањем појединих осакаћених делова тела, да лева рука може да стекне за мало времена онаку исту умешиост као и десна. Али треба ли одатле закључити да је човек који се служи подједнако обема рукама идеални људски тип? Не. У практичном животу, у сваком занату, обе су руке корисно диференциране, једна имајући да помаже другој, тако да, кад би човек имао две десне руке, онда би требале, на крају, две леве руке да се спрема и подржава рад првих. Нормалан човек остаће дакле човек који је нарочито развио једну од своје две руке, и та рука остаће десна рука, будући су сви обични предмети, алатке, машине, саграђени према најобичнијој диференциацији. Међутим, у француском „Времену" (ће Тетрб), ми читамо супротно мишљење. Способност моћи заменити једну руку другом, каже се тамо, драгоцена је у много прилика, и додаје знатно професионалној вредности човековој. Хирург или окулист, на пример, удвајају своје моћи ако могу да располажу са две десне руке. Наши славни ратни богаљи имали су велике муке да привикну своју леву руку на рад, и потреба да се још од детињства вежбају обе руке сад је јасна свима. Један француски лекар, В-г Агтат§аи1:, покренуо је то питање пред Медецинском Академијом и узео инициативу за једну петицију коју је упутио свима француским лекарима, слично духовитој Франклиновој „петицији за леву руку, упућеној свима личностима које се баве васпитањем". Досад је стигло до 1200 одговора; сви су они повољни овом покрету који жели да наметне обавезу подједнаке употребе обе руке. „Ми немамо права, каже Д-р Арменго, да и даље допуштамо да се намеће нашем становништву једна вештачка инвалидност, кад је с много истрајности можемо уклонити." Ђачки шшрајкови. — А11§етете с1еи1бсће ћећгегге)1ип§ почиње озбиљно да се брине због ђачких штрајкова који бивају све чешћи у Немачкој. У Готи, агитација коју су предузеле партије са деснице против новог школског закона лаичког карактера, имала је за последицу ђачки штрајк који се, старањем Сељачке лиге, проширио на целу земљу. У Баварској, после штрајка у Порнсдорфу, организованог противу сеоског учитеља који је био дошао у сукоб са свештеником, избио је штрајк у Минхену; тај је штрајк организовало свештенство противу власти које су биле отвориле истовремене школе, т. ј. школе у којима су разне веронауке биле предаване једна поред друге. Средство у политичкој борби, ђачки штрајкови, који изгледа да су постали обично оруђе партија са деснице, прете да дубоко узнемире ђачки живот Немачке Републике. Школе за ненормалне. — Година 1896 била је, каже 5сћше12епбсће ћећгегхећип^, почетак велике акције за заштиту немоћне деце у Швајцарској. Из једне анкете која је вођена те године у целој Швајцарској, видело се да се, од 7.667 заостале деце, указује старање само незнатном броју, 14 од 100, док је 86 од 100 деце било у ствари напуштено. Од 945 глуво-немих или епилептичара, само су две трећине биле надгледане у специалним заводима. Тада је предузет један систематски напор, и данас је број специалних школа порастао од 45 на 199; створени су велики заводи за епилептичаре (у Рисбаху), за немоћне (у Балгусту), за слабоумне (у Бургдорфу, и т. д.), за заостале глуво-неме (у Турхенталу,)