Просветни гласник
8
Просветни Гласник
грађевине од тврдог материјала, или су на обичним грађевинама додавали по што год „по европејском фкусу", што обични балкански дунђери нису умели начинити. Кад је, 1824 године, зидао Кнез Милош конак у Крагујевцу и хтео у њему „имати штокатор, а не по овим обичајима таван", позвао је Талијана Антонија, који је тада радио у Јагодини, да покаже како се то ради. Ј ) 24 јула 1827 шаље Алекса Симић из Београда у Пожаревац мајсторе зидаре који умеју „по немачкој форми" ударати малтер на зид и кречити, да окрече цркве у Округу Пожаревачком."-) Из акта се не види да су ови мајстори били баш Талијани, али се јасно види колико су србијански мајстори били примитивни кад нису умели ни малтерисати ни кречити „по немачкој форми". Поред многих малих цркава и обичних грађевина, за владе Кнеза Милоша саграђене су ове важније грађевине: Конак у Крагујевцу (ова, како каже Ј. Вујић, ;! ) палата сазидана је 1824 године), даље: здање намењено за Кнежев Двор (данашње Министарство Финансија), отпочето 1829, а завршено 1836 године; Кнежев Двор у Београду, (доскорашњи Касациони Суд, 1831); Кнежев Двор у Топчидеру (1831); Двор Београдског Народног Суда у Сава Мали (1834); Нови Кнежев Двор у Топчидеру (1834); Црква у Топчидеру (1834); Табакана у Топчидеру (1834); Кула на Топчидерском Брду (1834); Ђумрукана на Сави (1835); Маркова Црква у Београду (1835); Велика Касарна у Београду (1836); Касарна у Топчидеру (1836); Магацин у Топчидеру (1836); Механа у Топчидеру (1836); Палилулска Касарна у Београду (1837); Ледерница у Топчидеру (1838). 4 ) Београдска Саборна Црква започета је 15 јула 1837 и до августа 1838 године била је назидана до крова. Свршена је тек после владе Кнеза Милоша. 5 ) Све су ове грађевине, као што се види, биле државне. Без обзира на њихову лепоту, која је увек релативна, све су биле врло солидне. Као свуда, тако су и код грађевина воља и укус Кнеза Милоша били оно што је главно. Он је одређивао где ће се шта зидати, од чега ће бити, како ће изгледати, колико ће се платити, и све друго. Све што се радило тражио је да буде солидно и да одговара његовом укусу. Да би био сигуран да ће грађевина добро испасти, он је, по тврђењу једног савременика, „одмах у почетку о једном у земљу укопаном диреку закивао ченгеле да обеси мајстора, ако грађевина рђаво испадне". 8 ) Грађене под таквим условима, није никакво чудо што грађевине из доба Кнеза Милоша још и данас врло добро служе и што за неке кажу да могу да издрже још и нове спратове.
') Држ. Арх., К. К., Дел. Прош. 1824, .V 1086. 2 ) Држ. Арх„ К. К., Нах. Пожаревачка 1827. :! ) Ј. Вујић, Путешесшвије ло Сербнјн, I, 162. 4 ) М. Петровић, Фннанснје и усшанове I, 713—715, 720; М. Ђ. Мплићевпћ, 1{не■ жевнна Србнја 40. •"■) Новине Србске 1838, 250. |! ) Сретен Л. П., Пушовање по Новој Србијн , стр. 61.