Просветни гласник

Уметност у Србији

7

Сем њега било је у Пожаревцу још неких зидара.') Поред ових помињу се још левачки и ваљевски дунђери. -') Ови су мајсгори били прости људи, без имагинације и без укуса. Највише што су могли урадити, то је да поправе, а некад и да покваре, опале старе црквене грађевине, или да начине нове цркве. Они су начинили за владе Кнеза Милоша масу цркава по селима. Оне су све, више или мање, истога типа, просте и врло често од дрвета. :1 ) Куће су градили само по варошима, у турском стилу, од слабог материјала, обично од дрвета са нешто дрвореза. Но цео њихов посао нема везе са уметношћу. Само по изузетку знао је по неки од њих унети нешто укуса у свој посао. Такви су мајстори нарочито тражени на све стране. Што вреди о мајсторима из Србије, исто вреди и о мајсторима који су долазили из других српских крајева: Старога Влаха, Осата, Пирота, Ниша, Реке, Битоља, Охрида и Арнаутлука. 4 ) Нешто бољи од Срба мајстора били су Цинцари, који су долазили у Србију на рад из Македоније и који се у актима врло често помињу/ 1 ) Најбољи су били Талијани. За време Турака тешко да их је било у Србији. Али, кад се после ослобођења почела Србија обнављати, почели су и они долазити. Већ 18 јуна 1821 године наређује Кнез Милош да се из Београда пошље у Крагујевац „маурер Мартин" заједно са фамилијом. °) 1822 године раде Талијани на патосању и кречењу цркве у Свилајнцу. 7 ) 20 маја 1822 године позива Кнез Милош да му дође из Београда „Талијан Антоније, зидар, који је овде [у Крагујевцу] радио".*) 1823 године раде четири зидара Талијана у Ужицу. Талијани су радили боље и лепше цркве и

') Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 10 јули 1824.

" 2 ) 10 .јула 1823 пише Кнез Мнлош Живку Шокорцу „да екупи еве дунђере левачке и да их пошље у манастир Каленић да раде" (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1823). Ваљевски дунђери се помиљу 11 јуна 1834 (Држ. Арх., К. К., Конак Београдски 1834).

3 ) 1 дедембра 1822 пише Кнез Милош Јовану Обреновићу да ће „темељ цркве миоковачке од камена, а остало од дрвета бити" (Држ. Арх., К. К., Дел. Проа г. 1822, №2282.).

4 ) 16 априла 1823, 638, дато је „објавленије" Вуљугији Миросаву, „неимару дунђерском" из Вранеша Старовлапше Нахије и Сави Перишићу, .неимару зидарском" да ирви са 17, а други са 11 другова могу радити своје занате у .нашем пашалуку" (Држ. Арх.. К. К., Дел. Прот. 1823); 6 маја 1823 шаље Кнез Милош пз Крагујевца Јеврему Обреновићу 11 Осаћана да их употреби па рад (Шс1ет); 21 јуна 1832 моли Коца Марковић пз Иожаревца Кнеза Милоша да му пошље пз Крагујевца 15 мајстора Осаћапа да раде на црквама у Пожаревцу и Рукомији (Држ. Арх., К. К., Нахија Пожаревачка 1832); 11 јуна 1834 помишу се дунђери Рекалије, Пироћани, Нишлије и Манастирлије (Држ. Арх., К. К., Београдскн Конак 1834), Охриђани (ТђМеш 1836) и из Арнаутлука (Држ. Арх., К. К., Државнн Савет 15 августа 1836).

•'") Држ. Арх., К. К., Дел. Прош. 14 мај 1824, № 891; 6 јуни 1824, Ж 107 Џ? НпХпјп Пожаревачка 1832; Јован Обреновкћ 15 април 1834; Нах. ПожаревачкаX\ ули 18§4;; Нах. Неготннска 19 октобар 1834; Нах. Алексиначка 25 април183б, и таро даЛ.е.:

°) Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1821.

7 ) Држ. Арх., К. К„ Дел. Прот. 5 април 1822. г

8 ) Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1822.