Просветни гласник

6

Просветни Гласник

Она је, међутим, била врло примитивна и лепо се изражавала само у женским ручним радовима и нешто у дрворезу (преслице, ковчези, гусле и слично) и народној музици. Од архитектуре, скулптуре и сликарства није било ничега, сем дотрајалих, порушених и онакажених остатака из наше срећне старине. Под Кнезом Милошем почињу да се сеју и да полако клијају и први почетци уметности у Србији. Али ти почетци, у колико им приличи име уметности, изузевши добар део музике, мало имају везе са уметношћу која је дотле у народу живела, а још мање са остатцима од уметности из наше далеке прошлости. Они не потичу из њих, већ су највећим делом продукти који се уносе са стране. Неке се уметности, на пример скулптура, никако и не јављају. Од ње ми није познат никакав иоле пажње вредан остатак за све време владе Кнеза МилошаОно пак што се јавило састоји се у следећем. Архитектура. — Први почетци ма и најпростијв архитектуре не јављају се на кућама и зградама око њих. По селима су куће и остале зграде градили сами сељаци'). Те су пак грађевине биле тако примитивне да са архитектуром, како се обично та реч разуме, немају никакве везе. Куће, дућани, магазе и друге зграде по варошима, истина су градили нарочити мајстори, али су и оне биле далеко од архитектонских послова. Архитектура се јавља у почетку само на неким црквама. Кад је Србија у почетку XIX века ослобођена од Турака, цркве и манастири, и ако су нешто под Мустај-пашом поправљени, били су у страшноме стању. Једна од првих брига српских устаника била је да обнове старе и начине нове богомоље. Старање око тога налазимо и за време Кара-Ђорђа, када је подигнуто врло много црквених грађевина. Ово је старање под Кнезом Милошем још у јачој мери. Мајстора зидара било је у Србији мало, вештих мајстора готово нимало. У неким крајевима није их било ни за најобичније поправке на бољим старим грађевинама 2 ). Што је пак било нешто домаћих мајстора, било их је у Београду, који је био највећа варош, те су ту били и најпотребнији; затим у Пожаревцу и још у неким местима. Њих је Кнез Милош, ради послова, позивао и у Крагујевац. 14 маја 1822 тражио је да му се пошљу из Београда „дунђери Бошко и Коњалија и још пет или шест искусних мајстора њиховог заната". 3 ) Из Пожаревца је позиван „Тодор неимар", „Тодор Петровић неимар" или „Тодор дунђер". 4 ) ') Вук С. Караџић, Данпца за 1827, 102. " 2 ) ; 13 априла 1820 жали се Јеврем Обреновић из Шапца да не може наћи зидара да понраве манастир Чокешину (Држ. Арх., Кнежева Канделарија, Јеврем Обреновнћ 1820); 21 апрпла 1829 моли Ст. СтеФановић из Пореча Кнеза Милоша да му пошље каквог мајстора да поправи иренуклу поречку цркву, јер тамо нема мајстора (Држ. Арх., К. К., Нахнја Пожаревачка 1829). :| ) Држ. Арх., К. К., Деловоднн Протокол 1822. '') Држ. Арх.. К. К„ Дел. Прот. у 30 јули 1822, 24 јуип 1823, 2 март 1824.