Просветни гласник

5

културе квалитетне, ми можемо да се са њим сложимо, нарочито с погледом на светле подвиге француског народа у току столећа, а и у току најновије историје. На против, у подвизима данашње Италије нама је мучно уочити значајке квалитетне културе, како нам их оцртава историчар и социолог Фереро. Шта више, ми код данашњих Талијана налазимо много додирних тачака са психологијом Немаца, другим речима, са културом квантитетном. И, у истини, код једног великог дела њих су данас на части: империјалистичка агитација, практичан реализам, грамжење за брзим и лаким богаћењем. Талијански националисти и т. зв. званични социалисти имају данас један заједнички политички идеал, а то је: неограничено развијање државне моћи. Погледајте данашње Талијане (не све, разуме се) на пољу уметности: они су били први који су почели да проповедају и стварају узорке бедног и мртворођеног футуризма. Латински народ раг ехсеИепсе као да се с-асвим одметнуо од латинске традиције. У њему се данас гаје и пропагишу начела која су противна не само хармоничном генију, но и самом темпераменту и способностима талијанског народа. Вредно би, међутим, било испитати да ли је и у којој мери тачна Ферерова теза: да су античке цивилизације, грчка и латинска, неговале само културу квалитетну, или барем, да су се свесно клониле културе квантитетне. На жалост, једна таква анкета, без стручне библиотеке на дохвату, била би нам у овај мах немогућа. једно бп се ипак могло доста поуздано казати: да је идеал живота, у који су они стари народи, као у поларну звезду, своје очи упирали, био много чеднији и ограниченији, • те према томе и хуманији од нашега. Како год било и ма колико Ферерова основна идеја у том погледу трпела приговора и детаљних ограда, она је опет веома интересантна, симпатична, а у главном и тачна. МАРКО ЦАР

УМЕТНОСТ У СРБИјИ ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИДОША ОБРЕНОВИЋА (1815—1839) Стање уметности у почетку владе Кнеза Милоша. — Архнпхекшура. Мајстори. Грађевине. — Сликарство. Стање пре Кнеза Милоша. Црквени живопис. Живопис ван црквеног: Павле Ђурковић, Аксентије Јанковић, Урош Кнежевић. Прве збирке слика. Питомци за сликарство. — Музика. Народна музика. Црквена музика. Турска музика. Циганска музика. Уметничка вокална музика. Уметничка инструментална музика. Јосиф Шлезингер. Банда. Музикална библиотека. — Играње. Народно играње. Циганско играње. Европско играње. — Позорпшше. Ђачка позоришта. Стално позориште. Ј. Вујић. Представе. Репертоар. Ефекат од позоришта. Затварање позоришта. У почетку владе Кнеза Милоша, у Србији није било друге уметности сем народне, старога наслеђа наше народне уметничке културе.