Просветни гласник

Наше Школско Питање

ство, кад се правно кодифицирају, или се неким начином нађу под окриљем државним. Школско је питање, дакле, раг ехсеПепсе државно питање, јер ако и једна институција, то школа треба да развије у будућем грађанину езрп! сГ еп5ешЂ1е и да дисциплинира сваку дивергентну вољу, а готово не би требало ни напомињати колико је школско питање важно са социјално-политичкога гледишта, кад се зна да просвета и образовање најбоље измирују људе међусобно и најсигурније су јемство за сваку демократију. Говорећи о проширеним увиверситетима (Ех1еп81оп о? 1Јшуега1у Теасћш^) у Енглеској и Северној Америци, вели Наторп како у тесном одношају стоји овај прави „социјално-педагошки" покрет према концентративном развићу привреде и демократском развићу јавнога живота. 1 ) Једнако или приближно једнако образовање, сем стручнога, најбоље хармонизира друштво, и психологија образованог друштва учи нас да се људи неједнаког образовања тешко подносе и у обичном друштвеном додиру, а индивидуално — да је човек, што се тиче знања и „памети", у друштвеним односима најосетљивији, тако да најчешће, и готово обично, оно што не зна и не признаје за вредно. 1§поИ пи11а сирМо, па тако бива да човек не може ни да жели што би за њега и за друге било добро; стога многа несугласица и у образованом друштву, док се сваки појединац креће у своме, ужем или ширем, кругу знања и познавања, искуства или идејнога света. Једностраним образовањем и знањем добивају се и једнострана гледишта, добра свакако за активност у извесном правцу, за стручан рад, али штетна и на сметњи кад се тиче широке концепције некога сложеног организаторског рада. За организирање и вођење индустријских предузећа није довољно имати само стручну техничку спрему, познавање мртвог машинског материјала, него исто тако треба познавати и живи радни материјал, и техничар, поред општег образовања, треба нарочито да је и добар психолог, хуманог расположења, и способан да разуме везе између свога стручног задатка и културе.-) И са чистог политичког гледишта школско је питање еминентне важности, кад узмемо на ум да школа, уз опште образовање, треба да даде чврсте основе политичког васпитања и да развије отаџбеничку свест иа социјално-етичкој подлози, према могућности, у сваком своме васпитанику. Масе народне могу се само извесним образовањем учинити способнима да просуђују политичке прилике и догађаје, и да се не даду водити демагогијом која рачуна на примитивне нагоне маса, док ове по својој непросвећености и тим јачој чуствености имају једно дубоко расположење за обожавање идола. 1 8о?1а1рМ , 2, 241. 2 ) Веза између ис.ихологије и технмке јасно је уочена у Америци, па се већ огледа и у пракси. иросветни гласник , л књ., 1. св. 1921, ' 2