Просветни гласник

23

ЂАЧКА САМОУПРАВА

III Права и дужности у појединих држављана нису сва једнака. Друкчија су права и дужности у судије него у којега занатлије, као што се дужности и права у занатлије разликују од дужности и права наставничких. Па и у наставника нису све дужности и права једнаки. Наставник основне школе нема истих дужности, па потом ни истих права, као н. пр. университетски професор. Говорећи о неједнакости права, ми не мислимо на једнакост свију грађана пред законом. Ми мислимо на неједнакост права у вези с дужностима. Како је познато, свакој дужности одговара њезино право и обрнуто. Нас у овај мах занима разлика у дужностима, која је у културним државама то већа што су веће и саме културне потребе које због своје све веће обилности и различитости граже сваки дан и све већу разгранатост послова, да се задовоље. Докјеу некултурним државама цео рад људски веома прост и једноставан, грана се он у културним државама непрестано све већма и већма. На првом ступњу развитка човечјега, врше чланови једне породице све радње које су потребне да их одрже у животу. А кроз колико руку пролази данас грађа за једну иглу, док готова игла не стигне у руке кројачеве! То гранање рада у све ситније радње основано је на оној мало пре истакнутој индивидуалној разлици међу појединим људима, која је тако силна и голема да се големија и силнија ни замислити не да. По њој може се гранање рада људскога ширити све дотле, док најзад сваки поједини човек не буде радио свој посао, а да зато његов рад никако не буде без везе с радом осталих људи, већ да сав рад човечји буде давао један хармонијски резултат, као што га даје рад једне многоструко сложене фабрике. И човечанство није друго до једна у крајне танчине веома сложена, па ипак хармонијски удешена машина, у којој сваки зупчић и котачић има своје место и врши свој посао. Кад истакосмо потребу индивидуалнога васпитања, која је опћено и већ одавно призната, и рекосмо да је у првом реду дужност државе да тај посао прими у своје руке, онда смо у исти мах начисто с тим да је државина дужност сваки онај котачић у оној великој машини истражити и сваки поставити на своје место. Није то лак посао. И није чудо да је у својој идеалној држави тражио мудри Платон да на врховно место у држави, одакле се да све прегледати, заседне најмудрији човек у држави.