Просветни гласник
Ђачка Самоуправа
21
Како је познато, гомила нема ни своје воље ни својега осећања. И у том је она посве у власти оних неколико којима се тако радо и без изузетка покорава, да је посве оправдана тврдња како у ње нема слободне воље. Гомила је као човек посве слабих способности и може је водити куда хоће, ко то само, као н. пр. Наполеон I, зна и уме. И како год што она нема воље, већ лако подлеже страном утицању и радо му се покорава, једнако радо заповеда и оно неколико њих који воде гомилу. Чим ћеш им више угодити, него ако им даш власт у руке ? На оне појединце што воде гомилу најлакше ћеш деловати појединце. У том је поступак посве једнак са оним како смо га напред оцртали. Предобивање њихово за вољно и радосно вршење прописа исто је што и стварање „добра духа" у разреду, којему на концу цео разред подлеже. Кад се једном добије гомила и пристане за наставником или — боље да речемо — за прописима, онда се више не требамо бојати да ће бити лош однос између ма којега појединца и гомиле, који пре тога часа може бити судбоносан. Аутократија може бити двоврсна: одозго или одоздо, а не ваља ни једна ни друга. Треба настојати да и у гомили сваки ђак буде аутономан. А то ће бити ако се сваки сваком приликом буде све већма уверавао како је добар рад једнако вредан за све без разлике. У том ће га помоћи честа прилика за одлучивање што и како ваља радити, како се ваља пажљиво чувати погрешака, и како је крив сваки онај ко се о прописе огреши. V Практична примена ђачке самоуправе веома је једноставна и лака; ваља само имати пред очима напред изложене принципе. Пре завођења самоуправе потребно је приредити згодан терен за њу*). Пошто се проучи расположење и владање ученика у једном разреду којему смо вољни пустити да сам собом управља, и пошто смо разабрали у њих извесну зрелост и способност за самоуправљање, заврћи ћемо једнога дана са ученицима разговор о томе шта мисле: да ли је онде где се састаје више људи потребан ред или није. Нема сумње да ће се већина ученика изјавити за ред. На то ће се развити разговор о реду уопште, о реду с обзиром на место и време, и т. д. Пошто се разабрало да ученици све то довољно схватају, прелази се на расправљање о том како се ред одржава у држави, општини, и т. д. Ту ће ваљати сетити ученике на различите начине друштвенога управљања с помоћу власти, која може бити у главном двојака: или у рукама једнога човека (апсолутистичка), или у рукама целога народа, који влада сам собом. На питање која им је власт милија, нема сумње да ће већина ученика одговорити како им је по вољи ова потоња.
*) Паппмене које следе износи писац на основи својега дугогодишњега искуства.