Просветни гласник

30

Просветни Гласник

не може довољно препоручити да гај нови начин ђачкога управљања пригрлимо оберучке и да га што пре заведемо у све своје школе, особито у средње. Прву и најважнију реч имају у том наши наставници, а за њима школске власти 1 ). Д-Р Д. ТРБОЈЕВИЋ

НАСТАВА ЖИВИХ ЈЕЗИКА У НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЈ1АМА-) И ако је објављени дневни ред везао моја излагања за књигу професора В. Ђерића „Теорија учења језика", ја вас одмах молим да ми допустите да вам не говорим само поводом те књиге из ова два разлога: 1. Г. Ђерићева књига покушава да изложи, без икаквих претенсија и са мало личнога, оно што је г. професор нашао у цитираним књигама које су му служиле за основицу, а што се може рећи о циљу, методима и уџбеницима за изучавање туђих, мртвих (класичних) и живих (нових) језика. И ако је Г. Ђерић чешће нејасан и неодређен, ипак његова књижица може добро доћи сваком наставнику језика који хоће да се, на лак начин, овлашно упозна са питањима која су у настави од великог и пресудног значаја. Али ће се из ње тешко моћи ико упутити и научити шта и како му ваља радити као наставнику. 2. Ја, међутим, мислим да је код нас питање о циљу наставе језика и адекватним методима тако необрађено, да се њему мора непосредно прићи и да оно мора бити наш први посао. И ми ћемо, удружени у овој нашој организацији, пробавити више времена и претресати у више састанака многа питања која нас муче и на која смо више тражили него налазили одговора. ') Лншершпура : ВигкћагМ С., 8оћп1е игк! ОешеЈпзшп (1901.); ВигкћагсН, К1а.здепЈетешвсћаМеђеп (1911.); Оеп>еу Јоћп, 8ећоо1 & 8ое!е4,у (ХошЈоп 1900.), прев. Е. ОигПМ: 8ећи1е ипЛ оГСепШећез ГЈећеп (1905).; Оибок Р., беЊзЈегг^ећип.д (3. изд. 1912.); Еупиеи А., Тјв јгоиуегпетепГ (1е зомпеше (Рапв 1910.); Р1оггпНт Тћ., Етећип§ ипг! 8е1ћз1ег21ећип§ (1911.); Роегз^ег Р. V., 8ећи1е ипс! Сћагак4ег (12. изд. 1914.); исши, Б1е беЊбкедЈептз: Лег Ктс1ег (1920.); ОаугИо ^1сТ>., Бјабка 8атоирга\'а (1919).; Нес11ег А., Ег21ећип§ <1ег 8ећи1ег ^иг 8еЊзГтета1Гип§ т с1ег Зећтеејг (Кеие Јаћгћиећег Шг (1аз ккзз. АиеНит 1914, 2. .ШеПип», 8. НеГ(); Нерр Ј., ГИе беЊзГегаећипд <1ег Кт(1ег (2 пзд. 1914.); Кепсћепз1етег 6., Ве§пГГ г1ег Агће1(;88оћи1е (2. изд. 1913.); исги, Опт(ЈГга»еп Лег 8ећи1ог§ап18а1;1оп (3. изд. 1912.); исти, 81аа48ћиг8'егИеће Ешећип§ с!ег ЛеиГзећеп Ји§еп(1 (5. изд. 1911.); Мапп Ж, 8ећи1бГаа(; ипД 8еЊ8Гге§1егип§ Јег 8ећи1ег а1з МШе1 <Јег ^'ШепбћМипд ип<1 (Јез ГЈпГегпсћГз (1919.); МопГеззоп М, 8еЊ8ГГаН§е Егаећип§ 1111 Ггићеп К1п(1е8а1Гег (ирев. 0. Кпарр 1913.); Миггуп$1<1 Р., Вег СћагакГег (1910.); ШШок> Ж., Оег ДТео- гиг 8еЊ8Гег7лећип§; (2. изд. 1902.); 8аииск1 Е., Оаз Ргоћ1ет (1ег РегвопИећкеЈГ (1909.); 2ттег, Ег/Јећип«- гит Оететзјцп (1игећ »Ие 8ећи1е. -) Иредававе држано у „Друштву за живе језике и књижевносги".