Просветни гласник

О Настави Живих Језика

31

Ја ово наглашујем без устезања и са оваком отвореношћу, зато што ћу одмах да вам се исповедим колико сам се ја мучио да нађем одговора на питања која су ми се јављала и наиђем на пут који ће ме задовољити. Ја нисам лингвиста по струци, него сам то постао, по невољи, од физико-математичара. И постао сам то у једној малој гимназији у унутрашњости, где сам имао свега Предићеву Читанку и уџбенике по „Трауту". Срећом међу вама данас једва да има кога који је и чуо за те уџбенике. Моја је невоља била у толико тежа што сам ја напустио био поље на ком сам се осећао потпун господар и брао плодове са много унутарњег задовољства. Осећајући се у положају неука лекара, ја сам се плашио својих жртава, и — не тражите од мене да вам говорим о напорима које је поднела младост и јака воља, да се што пре научим добром путу, а са што мање жртава. Мислим да смем данас рећи да сам успео у томе релативно брзо, а да је томе успеху много допринело што нисам имао наслеђених заблуда, нисам био везан за традиције. Тражио сам уџбенике, упутства, методике, прелиставао, поредио, читао и решавао се брже и лакше него наставници који су изучавали систематски језике у оно време, пре скоро тридесет година. И ми, кад постављамо себи задатак да одредимо тачно циљеве нашем раду, да бисмо могли утврдити путеве који ће нас тим циљевима одвести, мислим да треба да се чувамо теоретисања и широких разлагања, а да будемо што одређенији и одлучнији. С тога ћу ја себи допустити да вам изложим овде своје погледе на ствари. Кад кажем своје, молим да се то тако разуме да ћу изложити резултате до којих сам ја дошао читајући, учећи и проверавајући све то практично на раду у школи и са децом. Трудићу се да будем што концизнији, јер ћете ме само тако најпоузданије моћи пратити и ценити. Шта је циљ учењу живих језика у средњим школама, да речем у школама које имају задатак да дају опште образовање и спремност за студије на университету ? Овако постављено питање знатно олакшава одговор, али се при одговору не сме сметнути с ума још једно питање, и ако подређеног значаја, ипак врло важно: шта може бити циљ учењу језика за 3—5 недељних часова у групама које су од 30 до преко 60 ученика разних интелектуалних подобности? Хоћу тиме да кажем да и циљ који ми будемо одредили настави живих језика може вредети само за наше средње школе, а да се он може разликовати од циља који би се могао поставити н. пр. у интернатским школама или у школама у којима се не ради под пресијом школског звонцета. У најновијем програму који смо ових дана добили, нема о томе апсолутно ништа. Поред излагања градива, има само оскудних методских индикација из којих би се, зар, могао назрети циљ. У правилима о полагању вишег течајног испита тражи се од кандидата да из жнвог