Просветни гласник
О Настави Живих Језика
35
Напоредо са овим радом иде и увођење у литературу. Настава из литературе треба да да ученику јасну слику напора и фаза кроз које је дотични народ пролазио и упозна ученике са главним представницима појединих књижевних периода и њиховим делима. При превођењу има само једно допуштено начело: не преводе се речи, него мисао. Изагнати треба једном за свагда превођење „од речи до речи". То убија ђаку свако задовољство од рада, то га, сем тога, унижава. Оно је уз то највећи непријатељ матерњем језику. Но превођење не сме у опште никад превладати у раду, још мање сме посгати једини рад у школи. На против, треба што више препричавати прочитано с помоћу питања и одговора, па — и то је оно што треба да крунише све напоре — и самостално. Речник са живог језика на наш треба, што је могуће раније, заменити речником самога језика. Толико о настави живог језика који почиње у нижим разредима, Кад ђак дође у пети разред, он је већ савладао граматику и синтаксу свога језика и научио доста из једног туђег језика. Сем тога, он је већ ушао у године у којима је престао само да прима, он већ размишља, пореди и суди. Те се подобности развијају код њега на штету аперцептивних подобности. Кад смо то рекли, рекли смо довољно да— са оним што је већ до сад речено — утврдимо да методика другог живог језика не може бити иста са оном првога. Па како да постигнемо исти циљ под тако различним околностима, кад притом знамо да располажемо много краћим временом за учење овог другог језика? У петом разреду треба почети рад одмах са читанком, која "ће имати у првим саставима од прилике исти садржај који је био предмет прве наставе живог језика у другом разреду. Њих треба читати, разрађивати питањима и одговорима, док се не савлада правилна акцентуација и изговор и уво не навикне на нови језик. У том припремном раду: навикавању ува, ломљењу језика, правилности изговора, слободи одговара и оријентацији у реченици, треба да прође једна школска година; затим се поступа исто оиако као што је изложено за први живи језик. Ја сам на крају својих излагања. Ви ћете, слушајући ме, питати се игга би са граматиком. Хоћемо ли и можемо ли њу потпуно избацити? Не, али је нећемо узети ни као циљ, ни као средиште наставе, Она ће нам остати средство да што поузданије дођемо циљу. Ми ћемо учити ђака „говорити" (ја ово пишем под наводницом), и кад га томе научимо, онда ћемо систематисати оно што је најпотребније из деклипација и коњугација, а у конструкцији и реченици указиваћемо само на разлике од нашег језика и на њих обраћати пажњу. з*