Просветни гласник

36

Просветни Гласник

Ето вам најконцизније изложених основа за наставу живих језика. Кад се споразумемо у њима, онда ће тек требати радити. Код нас је тако мало рађено на том пољу. Ми смо невероватно мало упућени како треба примењивати методе и практично радити. Зато ће бити потребно детаљно израђивати поједине партије, читаве часове рада; приређивати угледна предавања, уједначавати начине задавања и израђивања писмених задатака; тражити помоћна наставна средства (слике, фонографе и фонограме); израђивати нове уџбенике, помоћне књиге, збирке за домаћу лектиру; оснивати ђачке разредне библиотеке. Посао велики, посао озбиљан, али и достојан овако једне младе организације пуне воље, колико и свести о потреби интенсивног рада и крајњих напора. мирко м. поповић

0 КЊИГАМА ЗА ДЕЦУ — КАНОН ДОБРИХ КЊИГА —

Од свих канона добрих књига за децу (о том ће канону овде бити реч), најпростији је Русоов. У списак добрих књига за децу Русо је написао свега једну: Робинсона. „Та ће књига бити прва коју ће читати мој Емил; она ће сама бити читава његова библиотека дуго времена, и увек ће у њој одржати угледно место." Упада у очи сличност између Робинсона и Емила: и Крусо и Русоов васпитник живе усамљеничким животом. Али Робинсонова усамљеност била је природна, док је Емилова, сред развијена друштва, неприродна, и остала највећа погрешка Русоова васпитног система. Робинсон се појавио априла 1719. Од првога дана, он је постао најпопуларнија књига, и остао је то до данас, јер ниједиа друга књига није на толико језика превођена ни толико распрострањена (осим СветогаПисма). Силнанаследовања Робинсону створила су, могли бисмо рећи, једну нову врсту књижевну (Робинсонаде), која се развијала и развија у многоструким правцима. Међутим, и Дифо је дао прилог свом времену, и, поред онога што нам се чини да је бесмртно у Робинсону, он има и свој смртни део. Силним прерадама и наследовањима прави је Робинсон погиснут, и стога многи „правога Робинсона " и не знају, и није им познато да Робинсон има и други део, у ком се описују његова путовања по Азији, и трећи, који садржи, да укратко речемо, „наравоученија". Постављено је питање, како је могао Дифо, који се у Робинсону ноказао као прави, као велики уметник, „ослабити и помрчати утисак једнога тако лепог и у себи савршено заокруженог уметничког дела"