Просветни гласник
0 Књигама за Децу
37
као што је Робипсон (у првом свом делу). Одговор би се могао наћи у томе што је Дифо веома бурно узимао учеигНа у догађајима свога времена, што је живео идејама и муствима свога доба, те се стога ни као уметник није могао отети утицајима њиховим. Први је део дело уметника Дифоа, други је и, нарочито, трећи део, дело рационалисте и просветитеља Дифоа. Тако је Робинсон, дело које је понајвише потпомогло да се створи специфична „дечја књижевност" (и ако Робинсон и није писан за децу), обележио уједно и правац којим се кретала и развијала ова новостворена књижевност кроз читава два столећа: он је постао спецификум дечје и леие књиге, чији су саставни део „општеполезна" знања, или, у сваком случају, моралне поуке. Али Дифоов је случај ипак срећнији. Други је и трећи део продужење Робинсона ; они су се могли просто изоставити, и онда нам остаје чисто уметничко дело. У специфичној су књижевности дечјој дела проткивана поукама, надугачко и нашироко развученим рефлексијама и резоновањем, различитим уметцима и додацима, те стога, ако је и било дато које уметничко дело, није било дато у својој чистоти, и естетички је утицај био помућен, ако не и сасвим укинут. Од последњих деценија јавља се устук, не само против такве књижевности дечје, него против дечје књижевности у опште. Дечја књижевност не постоји; постоји само књижевност коју стварају уметници (лепа књижевносг), и књижевност коју подижу стручни људи, научници (стручна, научна књижевност). Из тих се књижевности даје деци што је за децу. Две су сасвим различне ствари: дечја књижевност и књиге за децу. Дечје књижевности нема (или не треба да је има), али има и треба да има књига за децу. На том је стајалишту и секретар Матице Српске, Г. Васа Стајић, који нам је ових дана поднео списак књига за децу у основној школи 1 ). У напред стављеној речи писац нам вели да је списак начињен на брзу руку, али не као готов списак, него само као „подлога за договор", или као један предлог за анкету, као што пише на натпису. „Сваки културан човек који посвети приложеном списку један сат размишљања, сетиће се добре енглесне, руске, француске, немачке књиге, коју треба издати нашој деци, и предложиће нам је"; — ово бесумње не треба да значи да је српскохрватска књижевност овим списком већ исцрпена. Одајући пуно признање доброј намери Г. Стајића и одобравајући потпуно његово полазиште, приморани смо рећи да је ипак читав посао олако схваћен. Списак се овакав не може радити „на брзу руку," најмање када се иставља као „подлога за договор", јер таква подлога треба да буде чврст темељ на ком ће се моћи извести даља изградња. Осим тога,
') Списпк књнга за Ученнчке Књнжтце Основннх Школа. Један предлог за анкету. Њдање друштва „Просвете". Радничка пгталпарија (Ј. Шмитран), Сарајево, 1920 (8 страна).