Просветни гласник

41

су изашли нз основне школе пре десетак година, ишчевло готово све знање које су били стекли у основној школи, па чак и сама писменост. Овој другој неповољној појави узрок је у томе што осим основне школе нема више никаквих других народних школа у којима би се стечено знање у основној школи прво поновило и утврдило, па по том и проширило. Ову неповољну појаву потврђују и службени извештаји школских надзорника, а она се јасно, управо очигледно види и у самоме животу нашега народа, јер они који су прошли кроз народну школу раде своје домаће послове са онолико исто знања и умења са колико их раде и они који нису прошли кроз школу. Сељани једнога села у коме постоји основна школа од пре 50 година, ни у чему се не разликују од сељана другога села у коме никад није било школе. Новим уређењем народних школа треба отклонити све мане и недостатке у садашњем нецелисходном уређењу наших народних школа, да наше народне школе могу бар од сада показивати боље успехе и веће резултате, па тиме у већој мери служити културном развијању и напредовању нашега народа. 2. Како хпреба присшуаити реформи народних школа? Реформа народних школа је толико важан и значајан посао да му се мора приступити са пуно збиље и са довољно познавања посла. Грешно је и штетно, па и стидно, трошити и даље и време и новац на експерименте, као што је то досад бивало у нашој централној просветној управи. Установљене су биле грађанске школе, па су наскоро морале бити укинуте. Уведен је био ручни рад у наставни програм мушких основних школа са једним силним уверењем да је то најспасоноснија реформа, па је и она наекоро пропала. Затим је био уведен стални школски надзор, па је и он морао бити укинут тек што је био уведен. Све ове просветне установе морале су бити укинуте тек што су постале, стога што су свакој од њих недостајали најбитнији услови за опстанак; то је, међутим, било превиђено при стварању ових просветних установа. Значи да се прво радило, после говорило, и најзад мислило, место да је се прво мислило, па онда говорило, па напослетку радило. Овом приликом треба нагласити и ту околност да се у нас јако осећа штета од недостатака једне одређене просветне политике. Ми нити имамо одређене просветне политике, нити један одређени план за извођење те просветне политике. Због тога се у нас никад није ни знало шта се управо хоће да постигне на пољу нашега просветнога рада, ни како да се постигне што се хоће да постигне. Не треба засебно решавати питање о уређењу централне просветне управе, засебно питање о уређењу Главног Просветног Савета, засебно о уређењу учитељских школа, засебно о школском надзору, засебно о