Просветни гласник

42 Просветни ГласниК

уређењу народних школа. Све те уетанове чине једну органску целину, па се зато и питања о њиховоме уређењу не могу решавати независно једно од другога. Има још једна значајна околност на коју такође треба указати овом приликом, а то је да се за образовање народне омладине старају и Министарство Просвете, и Министарство Пољопривреде, и Министарство Трговине, и Министарство Социјалне Политике, и свако од њих ради у своме правцу независно једно од другога, и без икаквога узајамнога споразума и заједничкога плана. Због свега овога, пре но што би се приступило реформи народних школа, требало би најпре приступити реформи целокупнога нашег просветнога система у духу одређене просветне политике. 3. Иакво треба да буде ново уређење наишх народних школа? А.) ЈЈРСТЕ ШКОДА Један од најглавнијих принципа по којима треба да буде израђено ново уређење наших народних школа, јесте: да основна школа не буде и даље остављена сама, као до сада, већ да мора бити неких народних школа и пре основне школе, као припремне школе за школовање у основној школи, и после основне школе, које ће служити и за продужно школовање деце после основне школе, и као приправне школе за ступање у ниже и средње стручне школе, а које би уједно знатно умањиле и садању силну навалу на гимназије. Од школовања народне омладине у продужним народним школама може бити стварне користи ако се школовање народне омладине у њима не почиње одмах по свршетку основне школе, већ ако се између једнога и другога школовања остави један размак бар од две године, те да деца за то време и помогну родитељима у домаћим пословима, и да довољно ојачају и умно и телесно ради успешнијега школовања у продужним школама, да би из продужне школе излазили и ступали у живот старији и одраслији младићи, који би у своје послове уносили знање и умење стечено за време школовања у продужној школи. За време овога размака деца се могу упутити да се служе књижницом школском, да посећују народне књижнице и читаонице, да участвују у омладинским организацијама: пољопривредним клубовима, стрељачким, соколским и сличним омладинским друштвима. Б.) ДоДИЗАЊЕ II ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА Број школских зграда увећава се одвећ споро. Ако би се оставило да тако иде и даље, онда се још ни за сто година неће моћи извести принцип обавезне наставе, те ће због тога и даље велики део дорасле деце за школовање морати остајати без икаквога школовања. Стога се мора наћи пута и начина да се подизање школских зграда