Просветни гласник
Реформа Наших Народних Школа
43
потпомогне, олакша и убрза од стране државе. То се може поетићи давањем позајмица сиромашним општинама из фонда за подизање школских зграда који би се образовао из државних средстава, а којим би руковао Министар Просвете. На овај начин олакшано је и убрзано подизање школских зграда у Бугарској. Издржавање народних школа, које до сада није било довољно обезбеђено, било би најбоље обезбеђено на тај начин кад би издржавање школа пало на терет државнога буџета, као и издржавање средњих школа. Али ако државни буџет у садањим финансијским приликама не би ма из којих разлога могао понети и овај издатак, онда би се садање неповољно стање у погледу издржавања народних школа могло побољшати ако би се издржавање народних школа пренело на округе, и то на овај начин: свака школа у округу има свој буџет у који се уносе сви потребни издаци на школске потребе, као и издаци на набавку ђачких потреба (књига, хартија, мастила, пера, писаљака и др.); збир свих буџета појединих школа у округу уносио би се, као позиција на издржавање свих школа у округу, у окружни шкопски буџет који се исплаћује из окружнога приреза; тај прирез, међутим, иаплаћују државне финансијске власти и предају окружним финансијским управама. Окружне финансијске управе исплаћивале би свакој школи свакога месеца по једну дванаестину од целокупне суме њенога буџета. Ако неки део окружнога приреза не би био наплаћен на време, државни органи који га наплаћују могу га наплатити накнадно, те државиа каса не би била због овога у дефициту, али ако би баш и било некога малога дефицита, онда би држава могла примити на себе бар тај мали дефицит, ако не може примити на себе целокупно издржавање народних школа. Овако се сада наплаћује и исплаћује свештенички бир. Ако је требало да се од стране државе обезбеди уредно исплаћивање свештеничкога бира, онда је на сваки начин још много потребније да се од стране државе обезбеди и уредно издржавање народних школа. Издржавање народних школа на овај начин било би и много правичније, прво стога што онда имућнији људи у градовима, банкарска, индустријска и трговинска предузећа, која су сконцентрисана у градовима, не би, као до сада, сносили једино онај мали и незнатни терет само за издржавање народних школа у градовима, већ би морали сносити и један део терета и за издржавање народних школа по селима; а друго с тога што би у овоме случају издатке на ђачке потребе сносили и имућнији људи који немају деце у основној школи, а тиме би било олакшано школовање деце сиромашних родитеља. [_Мо се хоће да народне школе буду у истини државне установе, и да оне одговарају своме задатку у пуној мери, онда држава мора примити на себе једно од овога двога: или да прими на себе целокупно