Просветни гласник

Оцене и Прикази

51

и то пружити читаоцима да сами сравњују. С тога ћу навести само за пример неколико кратких одломака, који ће показати методу г. Костића. Мајфер с. 57 : Ма1з 1ез еира1пс !е8 1угаппЈзегеп{ 1ез сИоуепз. Цбап! с!и с1гоИ ћагђаге с!е Г ероцие, Лб ешрпзоппајеп! ои шаИгаИаЈеп! сеих ци1 1еиг сЈеуаЈеп! с!е Г аг§еп! е! пе роиуајеп! 1ез рауег. Сез ас!ез саизегеп! с1ез 1гоиђ1е$. Роиг соп1еп1г 1е реир1е, Бгасоп Ји1 сћаг§е с!е гесћ§ег сЈез 1оЈ8: И 1ез Ш 51 зетегез ^и'оп 1ез сИзаћ есгћез ауес с1и зап§; та!5 еНез пе гепсћгеп! раз 1а ра^х а 1а сће." — Г. Костић с. 37: „Шта више, евпатриди су угњетавали грађане. Користећи се варварским правом тога времена, они су затварали или злостављали оне који су им дуговали, па им нису могли дуг вратити. Ово је изазивало нереде. Да би задовољили народ, евпатриди су одредили архонта Дракона да напише законе; али су ови закони били тако строги, да се говорило као да су крвљу написани. Они нису могли завести мир у држави." Мајфер с 171: „Аргез се!1е у1с1о1ге, Напшђа1 езрегаИ зои1еуег 1ез реирЈеб с1е ГИаПе сеп1га1е сошше И ауаћ зои1еуе 1ез Оаи1ез. Ма1з 1ез зије1з сЗе Коте рге1ега1еп1 епсоге 1а с^отЈпаИоп готаЈпе а се11е с1е Саг1ћа§е: Пб гез1егеп1 НсШез. Бапб себ сопсЈШопб, Напшћа1 пе роиуаћ боп§ег а аНа^иег сћгес1етеп1 1а уШе." — Г. Костић с. 97: „После ове победе Ханибал се надао придобити народе средње Италије, као што је придобио Гале. Али су римски поданици ипак више волели римску власт него картагинску, те остадоше верни Риму. У оваквим приликама Ханибал се није смео усудити да нападне Рим." Мајфер с. 203: „Саебаг абрћаћ а с!еуешг 1е таћте с!е Коте. 11 1ш 1а11аЈ1 роиг се1а ипе агтее сЈеуоиее, поп раз а 1а гериНП^ие, та1б а ба ргорге регзоппе. Ог 1е зеи1 тоуеп сГагтег а се ћи1 е1аћ с1е 1аће 1а §иегге, с1е тепег беб зо!с1а18 а 1а У1с1оЈге, с1е 1ез еппсћ1г ауес 1е ћиИп рпз зиг Геппет1." — Г. Костић с. 118: „Цезар је имао намеру да постане јединим господарем у Риму. За то му је била потребна одана војска, али не републици, већ њему лично. Једино средство да до овога циља дође беше рат: требало је да поведе своје војнике к победи, да их обогати пленом који би узео од непријатеља." Мајфер с. 205: „А1огб 1еб Оаи1о1б 1еп1егеп1 ип биргете е11ог1: ипе агтее ассоигие с1е 1ои1еб 1еб рагНеб с1е 1а Оаи1е ујп! аи зесоигз с1е 1а уШе азб1е§ее е! Нуга ип сотћа! 1егпћ1е. ћа У1с1о1ге геб1а пеапто1Пб аих Котатб. УегсЈп§,'е1опх с1и1 бе гепсЈге." — Г. Костић с. 119: „Тада Гали показаше велики отпор: војска сакупљена са свих страна Галије дође у помоћ опседнутој вароши, око које се отпочне страшна битка. Ипак победа беше на римској страни. Верцингеторикс се мораде предати." Овакви примери су неизбројни; њих има пуних 128 странаг док цела књига износи свега 147 страна. Али и из ових који су наиедени може се упознати метода г. Костића, којом се он служи кроз целу књигу. Осим тога они уједно показују и то како је г. К. преводио. Он,