Просветни гласник

Просветни Гласник

истина, није рекао да је његова књига превод; али пошто је она то у ствари, то можемо захтевати да тај превод буде добар. Међутим, он је далеко од тога. Г. К. преводи, на пример овако: „51 ј'еп!ге еп 1>асоше, је сШгшгаЈ уо!ге уШе" — „Ако бих ушао у Лаконију, ја бих разрушио ваш град" (м.: Ако уђем у Лаконију, разорићу и т. д.). Дез уајбзеаих регзез 8е гарргосћегеп!" — „Персијске лађе се раставише" (м.: приближише). „Роиг ш'е!ге сопзасге аи зегујсе сЈе 1а ра!пе" — „Да бих се могао посветити служби отаџбине" (м.: зато што сам се посветио). „5осга*е ауаћ 1аИ 51еппе 1а сЈеуЈзе ЈпзсгИе зиг 1а рог!е (Ји 1ешр1е (је Ое1рћез: СоппаЈб-1оЈ 1о1-теше" — „Његова је изрека: „Познај себе сама!" — била написана на вратима делфијскога храма" (м.: Он је усвојио изреку написану и т. д.). „1^ез Оаи1о15 {аПНгеп! 8'еп гепдге шаИгез раг зигрпзе" — „Гали су намеравали да га заузму изненада" (м.: у мало га не заузеше). ,,1.ез Огесз еззауегеп! ип Нш1с1е еНог! роиг сопзегуег 1еиг аи!опошЈе" — „Грци покушаше слаб отпор да би очували своју независност" (м.: Грци учинише нешто мало напора да сачувају своју самоуправу). „А1огз 1ез Оаи1о1з 1еп1егеп1 ип зиргете еНог(" — „Тада Гали показаше велики отпор" (м.: покушаше и последњи напор). „1^е5 РагШез... (Зап§егеих раг 1ез геуоћез цие 1еиг арргосће ргоуо^иаћ сћег 1ез реир1ез с1еја зоитЈз" — „Парћани... опасни због побуна које су имале утицаја на народе под римском влашћу (м.: због побуна које је њихово примицање изазивало код покорених народа). „1^ез роп1б !гапсћјббајеп! 1ез Неиуеб е! 1еб гаујпз" — „Мостови везиваху обале река и долине" (м.: водили су преко река и провалија). Појединим речима или изразима даје г. К. значење које они немају. Код њега значи на пр.: регбеуегапсе — оданост (м.: истрајност); р1атез 81еп1е5 — пустиње (м.: неплодне равнице); аи к)пс1 с1и 1етр1е — поред храма (м.: у дну); р1асег — стајати (м. : наместити, поставити); сопсПоуепз — другови (м.: суграђани); Нз зе зои1еуегеп* — они се поново ослободише (м.: они се побунише); согЦешг — задовољити (м.: обуздати); засса§ег — разрушити (м.: опљачкати); е§;ог§ег — злостављати (м.: удавити); ехрЈогег 1ез сб!ез — експлоатисати обале (м.: испитати); ауес ја1оиб!е — са страхом (м.: са суревњивошћу); зои1еуег — придобити (м.: побунити); шсП^паИоп — незадовољство (м. : огорчење); рШогезцие — изврстан (м.: живописан); 1а сгисШе — грозота (м.: суровост, грубост); 1а јипзргис1епсе — законодавство (м.: правна наука); 1ез зије!з — савезници (м.: поданици), и т. д. Нека места из оригинала г. К. је просто изоставио. Само се у томе не види никакав систем, те се с тога десило да су изостављена нека важнија места, док су друга без важности задржана. Изостављени су на пр.: спомен аутономног облика владавине код Грка; лепа ијезгровита карактеристика Римљана; римско схватање вере; порекло римске државне земље, и још нека места. Зато су задржане приче о еги-