Просветни гласник

Друштва и Устаноие

казна" од Делијера, по Достојевском (5 пута), „Госпођица Фифи" од Оскара Метенјеа, по Мопасану (5 пута), „Отац" од Стриндберга, „Поп Коста" од Кремјеа, по Л. Халевиу, и „Сигурни муштерија" од Куртелина (по 4 пута). Први пут су играни ови страни комади: „Осетљиви господин", лакрдија у једном чину, од Мишела и Лабиша; „Госпођица Фифи", драма у једном чину, од Оскара Метенјеа, по Мопасану; „Фаун", комедија у три чина, од Едуарда Кноблауха, и „Заузеће тврђаве", комедија у четири чина, од Саше Гитриа. У сезони 1919—1920, Народно Позориште је радило девег месеци, од 23 септембра 1919 до 1 јула 1920. До 7 јануара представе су даване у сали „Касине"; од 7 јануара, у провизорној позоришној згради у „Манежу". У току те сезоне било је 212 представа, које су овако распоређене по месецима: септембар 5, октобар 4, новембар 5, децембар 11, јануар 28, фебруар 28, март 31, април 29, мај 36, јун 35, јул (руске представе) 8. На тих 212 представа играно је 59 комада, и то 17 српских и 42 страна. — Од српских писаца најчешће су били играни Бранислав Нушић (10 пута), Петар Петровић (9), Борислав Станковић (7) и Иво Војновић (5); од српских комада највише су пута давани „Коштана" Борислава Станковића (7 пута) и „Пљусак" Петра Петровића (7 пута). У сезони 1919-1920 играни су први пут ови српски комади: „Пљусак", весела игра са села у три чина, и „Шума", драма у три чина, од Петра Петровића; „У вртлогу", драма у три чина, од Владимира Јанковића, и „Заборав", комедија у једном чину, од Момчила Милошевића. — Од 42 страна комада било је: 24 француска, 7 руских, 5 талијанских, 2 енглеска, 2 норвешка, 1 немачки и 1 пољски. Од страних комада најчешће су били играни: „Мадам Бетерфлај", опера од Пучиниа (12 пута), „Трубадур", опера од Вердиа и „Вертер", опера од Маснеа (10 пута), „Евгеније Оњегин", опера од Чајковског и „Љубомора", драма од Арцибашева (9 пута), „Чергари", опера од Пучиниа (7 нута), „Васкрсење", драма од Анри Батаја, по Толстоју, „Госпођа Икс", комад од Александра Бисона, „Уријел Акоста", трагедија од Гуцкова, „Госпођа с камелијама", комад од Александра Диме Сина и „Љубав бди", комедија од де Кајавеа и де Флера (по 6 пута). Први пут на београдској позорници, у току 1919-1920 године играни су ови нови комади: „Мадам Бетерфлај" и „Чергари", опере од Ђакома Пучиниа, „Евгеније Оњегин", опера од Чајковског, „Љубомора", драма у пет чинова од Арцибашева, „Дериште", комедија у четири чина од Пјера Вебера и Хенриха де Горса, и „Страдалници", комад у три чина од Ежена Бријеа. — У години 1919-1920 приређено је девет представа за народ с најнижим ценама. За сезону 1920-1921, у Народном Позоришту налази се запослено од прилике 250 особа. Административно особље Народног Позоришта сачињавају: Управник, два секретара, шеф рачуноводства, благајник са два билетара, економ, архитекта, библиотекар, три архивара. Драмска и оперска трупа броје око 150 чланова: два капелника са два корепетитора, 6 редитеља, 2 стална члана, 56 редовних чланова, 10 привремених чланова, 33 члана хора, 38 чланова оркестра, 2 играчице.