Просветни гласник

76

Просветни ГласнИк

Нови капелник је имао врло великих тешкоћа са својом бандом. Бандисте су били обични војници, регрутовани од примитивних, полуписмених или неписмених сеоских младића. 1836 године, од 22 бандиста, рођена у Србији, сви су били синови земљоделаца. Примани су или као добровољци или по наредби.') За њих су били огромни напори научити компликоване музичке знаке и савладати тешку музичку технику. Уз то су, као и други војници, морали радити и друге тешке послове. Тек 1836 године издао је наредбу Кнез Милош да се „бандисте само с музикалним изученијем, које много труда изискује, занимају" и „да бандисте само бандисте буду, а шнајдери и чизмари нека буду из војничке гарде".-) Ни иначе на њих није обраћана велика пажња. 1836 године жали се Шлезингер да „има у банди 14 регрута, који нити јапунџета, нити другог каквог одела имају, а старих 28 бандиста, који су пре три године мундире добили, [да су] брез таквог остали, то јест парадни мундир окрачао је и по већој части [се] издеро, а посведневни са свим се исцепао". 1 ') Из рапорта се види, да су музиканти често побољевали. Из једног рапорта крајем јула 1835 види се да су осморица у један мах били у „шпитаљу Гарде Књажевске" *). 3 јануара 1837 било је: у касарнском шпитаљу 1, а у главном шпитаљу 4 бандиста, и тако даље/') Свему овоме треба додати војничку стегу и дисциплину и честа путовања из места у место, па ће биги јасно колико је младићима слободне природе тешко падала бандиска дужност. Због тога су њихова бегства' 1 ) и молбе, било за отпуст из банде '), било за прелазак у другу војну службу 8 ), врло честа. Има примера да су неки били незадовољни и са наставом која им је давана из музике. ,Ј ) •) Држ. Арх., К. К., Војнн Раиоршп, 9 мај 1836. *) Држ. Арх., К. К, Војска, 7 мај 1836, № 1788. 3 ) Држ. Арх., К. К., Војска, 3 децембра 1836, .V 168 и 18 децембра 1836, Л? 198. *) Држ- Арх., К. К, Војска, 1835. ■•) Држ. Арх., К. К., Војнп Рааоршч, 1837, № 13. |! ) ,10 овог месеца бандист Катанић из села Средњико.вца опет утече" (Држ. Арх., К. К, Војска 13 јули 1831, № 36); 7 августа 1832 јавља капетаи гарде Михан.1 Павловић да је добошар Обрад Недовић из села Креснице отишао иезиаио куд (Држ. Арх., К. К., Војска, 1832); 30 августа побегла су два бандиста чамцел преко Дунава (ЈћШет); у очи 21 марта 1833 побегао је из касарие бандист Живојин Томић нз Дубља Шабачке Нахпје, оставивши мундир и обукавши калјђерско одело, које је негде купио (ЈћМет 21 март 1833, Л® 6); у половини јуна 1836 побегла су два бандиста: Нпкола Тасић из Нах. Пожаревачке и СтеФан Катић из Градишта (Јћјс1ет 16 јуни 1836) и тако да .ЂО. 7 ) Држ. Арх., К. К., Војска, 15 мај 1833; Војнп Рааорши, 10 децембар 1838. 8 ) 12 јануара 1834 моли Кнеза Милоша Мита Аћимовић, родом ш Ниша, да га прсместп у коњнчку гарду за трубача, где би му било лакше дувати (Држ. Арх., К. К., Војска 1834); 11 децембра 1835 моли Алекса Вељковић, бандиста, да после четиригодишње службе, може ступити у пешачку гарду за стражмештера, јер га прса побољевају, а писмен је те би могао пову дужност вршити (Јћјс1ет 1835). 9 ) 7 оебруара 1835 моли Кнеза Милоша Василије Михаиловић, бандиста, да му да отпуст да може отнћи у Русију да продужи учење, јер је још млад и „јербо ми није иишта Фајде што еедим, науке никакве ие учим" (Држ. Арх., К. II, Војска 1835).