Просветни гласник

Уметност у Србији

75

„па спасеније и одержаније његове убоге тада фамилије".') У почетку је, као што смо рекли, био само учитељ Јевремове деце у Шапцу. Доцније је ту створио и војничку капелу, „банду", како се онда говорило, за његове солдате, и спремао војничке кандидате који су слати у-Шабац на „науку музикалног искуства" 2 ). После неког времена затражи Кнез Милош од брата да му ову „банду" уступи, и он то учини. То је свршено, изгледа, с пролећа 1831 године. ;| ) Тако би заснована „књажевско-србска банда", а Шлезингер постаде први „књажевско-србске банде капелмајстор", са платом од 300 гроша на месец или 360 талира на годину, 4 ) која је доцније повишена на 400 талира годишње. 5 ) Шлезингер је био без правилног музичког школовања, више практичар но теоретичар. Он је и компоновао, али му композиције „глазбено-ортографски" нису биле коректне. Оно што је главно, он је имао „знатну глазбену праксу" и „глазбено извежбано чувство". 11 ) Са таквом спремом отпочео је Шлезингер свој рад у Србији. Са собом је довео још и два три извежбана музиканта са стране,") остало је саставио од Србијанаца. У почетку је било свега 16 бандиста са „тамбурмажуром" Михаилом, 8 ) доцније им је број варирао између 30 и 44. '•') Колика је била плата бандиста, не види се тачно, јер је у рачунима увек завођена целокупна сума која им је издавана, али изгледа да је просечно износила око 10 гроша на месец. Михаило „тамбурмажур" имао је 40 гроша месечно, или 48 талира на годину. 10 ) Поред плате су и капелник и бандисте добијали с времена на време и поклоне. 1ј ) Музичке инструменте и музикалије куповала је народна каса.'-)

') Тужба Видхелма Грозинера ионосадског анотекара Кнезу Мидошу од 15 августа 1836 (Држ. Арх., К. К., Лекарп ч ааошекари, 1836).

2 ) 6 октобра 1830, Ј\в 1, пише Илија Моиировић Кнезу Милошу да је било „одшедтпих у Шабац на науку музикалног искустиа тобошара 8" (Држ. Арх., К. К., Војска 1830).

3 ) 22 маја 1831, № 386, јавља из Шанца Јеврем ОбреновиК Кнезу Милошу да му шал.е бандисте и капелника, а 30 маја му нише како му је мило што је „капелмајстор Шлезингер с бандистима сведоџбу о усиеху њиховог овде пребивања иоказао и да сте успехом њиховим задовољни" (Држ. Арх., К. К., Јенрем Обреновић 1831).

4 ) М. Петровић. 111, 320, 334, 335, 361, 376, 394, 414, 590, 600, 628, 643, 644.

г> ) Држ Арх., К. К., Држ. Савеш 18 новембар 1839, ЈУ? 5068.

°) Р. 5. К"ићас. Јо$1ј 81егт%ег, 13—14.

7 ) Странада је било у „књажевској банди и изгледа непрестано. Из једно!' „сниска књажеских музиканата" види се да је 9 маја 1836 године било од 29 баншста родом из разних окружија тадашње Србије 22 и 7 иностранаца, од којих су: 1 из Цесарије, 5 из Турске н 1 нз Арапске (Држ. Арх., К. К., Војнн Рааорти, 1836) Овај се Арапин често помиње у актнма и лнтератури из доба Кпеза Милоша.

8 ) М. Петровић I, 691.

9 ) 16 јуна 1831 било их је свега: 1 „капел-мајстор" и 31 бапдист (Држ. Арх., К. К., Војнп Рапоршп 1831, Ј\е 34); 9 маја 1836 било јо 29 бандиста (Јћк1. 1836); 5 октобра исте године 44 (Јћј(1ет); 3 јан;ара 1837 било их је 42 (Јћјс1. 1837).

,0 ) М. Пстровић III, 320. ") ЈђјЈет. 291, 292, 338.

'-) Јђ|с1ет, 319, 320.