Просветни гласник

74 Просветни Гласник

књижар из Пеште.') 1829 године почела су да уче „ударати у гитар и у клавир" и деца Јеврема Обреновића у Шапцу. Јеврем Обреновић, најпросвећенији Србијанац, узео је био те године Д. Тирола и његову госпођу да буду домаћи учитељи његове деце. 3 ) Да би му се деца свестрано образовала, узео им је и учитеља за музику. Али, или због каквих интрига или можда из породичне ненависти, изгледа да Кнезу Милошу није било право што и Јевремова деца уче музику, те га је прекорио. Тај прекор нисам могао наћи, али се од прилике види из Јевремова одговора. 25 августа 1829 године пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу врло снисходљиво и у виду извињавања да у Шапцу „истина има један човек, бивши Јевреј, а сада католик, који је у више отмених домова у Цесарији децу учио ударати у гитар и клавир" и да „у ове инструменте учи ударати нашу децу ради одморка и то у собама да се звук ових инструмената на поље чути не може, нити су се икад деца чаршијска на звук ових сабирала, нити су их момци разгонили. Може бити да сам у овоме погрешио, но ако је височајша воља Ваша, ја сам готов и жену и човека овог од деце отпустити". :! ) Мало по мало свирање у клавир и у гитару, особито у Београду, узело је приличнога маха, тако да је кроз деценију две могла једна изображена Београђанка рећи својој примитивној баби: „Иди у прве куће, свуда ћеш наћи или фортепијано или гитар". 1 ) „Бивши Јевреј" Јеврема Обреновића, и ако се не именује, није био нико други до Јосиф Шлезингер. Да је гако, види се из једног његовог писма из 1836 године. 5 ) Томе човеку пало је у део да буде оснивач и прве музичке капеле у Србији и да за дуго музика у њој буде везана једино за његово име, које постаје синоним и стални назив за капелника у њој. °) О његовој се прошлости мало зна. Био је родом из Сомбора, музику је учио приватно, свирао је у разним обичним и позоришним капелама, док, најзад, није постао капелник новосадске грађанске гарде. Ту се и оженио.") Изгледа да му није ишло добро, јер су га, после доласка у Србију, тужакали из Новога Сада за дугове из 1828 и 1829 године, у стварима и у новцу, које су учинили он и његов отац

') Вукова Преанска IV, 253, 260, 262, 268. -) М. Ђ. Мидићевић, Поменш , 713. 3 ) Држ. Арх., К. К., Јеврем Обреновић , 1826—1830. 4 ) Ј. С. Поповић, Београд некад н сад. 5 ) 23 августа 1836 веди Шлезингер у писму КнезуМилошу: „...још нро седам годииа, 1829, кад сам ја у Шапцу код Сијателног Господара Јеврема био..." (Држ. Арх , К. К., Војска, 1836 год.). 6 ) За дуго после Шлезиигера свп су капелнив;ц у Србији називанн Шлезиигерима, као што су но Винклеру књиговесцу сви књиговесдп називани Винклерима (Сретен Д. II., 187,) 7 ) Овп су податцп узсти пз јодне непоуздане књнге о Шлезпнгору, коју је паписао. тобож. по казивању самога Шлезингера, Ф. Ш. Кухач н која се зово: Јо$1Ј 81егт^ег, 7.'лџ?<А> 1897, 13—18.