Просветни гласник

Вук Караџић

Вукове књиге, наш се књижевни језик силно развио: постао је гипкији у фрази, прецизнији у изразима, богатији у речнику. Али све те промене у језику и у правопису које су се десилег и које ће се у будућпости десити, развиле су се и развијаће се природно из оне основе коју је он положио и утврдио и никаквих оштрих прелома неће бити. Зато је и Вук бесмртан, и његови ученици нису претерали назвавши га оцем новије српске књижевности. Слава му! ЉУБ. СТОЈАНОВИЋ

УМЕТНОСТ У СРБИЈИ ЗА ВГЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА (1815—1839) (крај) Стање уметности у почетку владе Кнеза Милоша. — Архишгкшура. Мајстори. Грађевине. — Слжарсшво. Стање пре Кнеза Милоша, Црквени живопис. Живопис ван црквеног: Павле Ђурковић, Аксентије Јанковић, Урош Кнежевић. Прве збирке слика. Питомци за сликарство. — Музнка. Народна музика. Црквена музика. Турска музика. Циганска музика. Уметничка вокална музика. Уметничка инструментална музика. Јосиф Шлезингер. Банда. Музикална библиотека. — Играњг. Народно играње. Циганско играње. Европско играње. — Позорпшше. Ђачка позоришта. Стално позориште. Ј. Вујић. Представе. Репертоар. Ефекат од позоришта. Затварање позоришта. Поред вокалне, јавља се и инструментална уметничка музика. И она долази из Аустрије. 7 новембра 1823 године. тражи Кнез Милош да му кнезови Суда Београдског „пошљу музиканте прешавше из Земуна у Крагујевац", и они га 3 децембра извештавају да су из Немачке [Аустрије] прешла она три музиканта које је тражио.') Но инструментална уметничка музика не остаје само на дошљацима. Она се почиње одомаћивати и међу чистим Србијанцима. И ако се у тадашњој нашој примитивној средини сматрало да је свирање искључиво мушко занимање, а од женскиња да се њиме могу бавити само Циганке, 2 ) ипак прво уметничко свирање у Србији започиње женскиње, и то женскиње из првих кућа. 1824 године почела је да учи свирати у клавир Јелисавета (Савка), млађа кћи Кнеза Милоша, којој је тада било десет година. Учила је у Београду, у кући доктора Вите Ромите, доцнијег таста доктора Куниберта, где је била послата на васпитање. :! ) Пирх казује у октобру 1829 године о Јелисавети да је образована, да има нешто европског васпитања, да говори талијански, и да „свира у клавир". 1 ) Јамачно је за њу слао „музикалије" лети 1829 године преко Вука Караџића Јосиф Миловук, ') Држ. Арх., К. К, Дел. Прош. 1823. -) Ј. С. Поповић, Београд некад н сад. '■') М. Гавриловић, Милош Обреновић, II, 712. 4 ) Пирх, 65.