Просветни гласник

Уметност у Србији

81

иим рукама. На миг мога суседа метнух му један новац у уста и одмах игра отпоче изнова." 4 ) — Изгледа да су Цигани играчи играли и у Крагујевцу пред Кнезом Милошем. 2 ) 0 европском игрању по паровима мало има помена у доба Кнеза Милоша. У Београду је било балова доста рано. Први мени познати је из 1827 године. Њега је приредио један тадашњи гостионичар, пореклом Земунац. Помен о томе нашао сам у његовој молби, којом се обраћа на власт да одреди палтролџије који ће са батинама одржавати ред око локала. Но ред игара са тога бала није ми познат. Сигурно су још тада наши Пречани, којих је било доста у Београду, поред наше Метворке, Лепе Маце и Кокоњешта, одиграли и коју полку и посејали прве клице новоме игрању. На дворским баловима у Крагујевцу, после 1830 године, већ се помињу и стране игре, „немачке, шведске, мађарске и минуети". 11 ) Пред крај владе Кнеза Милоша приређивао је балове енглески конзул Хоџес у своме дому. На њих је позиван и Кнез Милош и сва тадашња елита. Ту су се играле и стране игре. Ове, по тадашњим србијанским појмовима, врло чудне игре, морале су имати и врло чудне коментаре. Хоџесова Госпођа је била изванредна играчица и радо је играла велики мазур са једним младим нашим чиновником. Кнез Милош му се за то „свакојако потсмевао и дирао га онако по његовом обичају". 4 ) Позориште. — Остаје нам да кажемо неколико речи и о позоришној уметности под Кнезом Милошем. Прве позоришне представе у Србији јављају се већ 1825 године, и то у Крагујевцу. Њих су о великим празницима приређивали учитељи нормалних школа са својим одраслим ученицима и другим младићима. На овоме се особито одликовао крагујевачки учитељ Ђорђе Јевђенијевић, младић од 28 година, родом Србијанац, Ужичанин, из села Вране 5 ), али је био свршио нормалне школе, једну гимназију и Богословију у Сремским Карловцима. Ово примитивно дилетантско позориште изгледа да се дуго одржало, јер се помиње и 1829 године, када је из народне благајне издато „учитељем здешњим [крагујевачким] о театру" 200 гроша. 6 ) Нека врста сталног позоришта јавља се у Србији тек 1834 године. Јоаким Вујић, „славено-сербски списатељ", писац многих драма и оснивач путничких позоришта у Срба преко Саве и Дунава, где је и сам „по градови и варошима театре играо"који је већ одавно уживао

] ) Пирх, 51, 52.

*) 14 маја 1822 године пише Кнез Милош Милети Радојковнј.у „да донусти оним исрачима нека дођу у Крагујевац" (Држ. Арх., К. К., Дсл. Прот. 1822, Д" 9)1).

3 ) Новине Сербске 1834, бр. 42.

4 ) Сиоменпк 17, 43.

5 ) Држ. Арх., К. К.. Школа , 20 јули 1836.

в ) М. Петровић I, 798.

7 ) 0 Раду Ј. Вујића на поаоришту пре доласка у Србију види: Српска драма у

XIX вгку од П. Поповића (С. Н- Гласннк V, 199—207, 282—290, 348—356).

просветпи гласник , II књ,, 2. св., 1921, 6