Просветни гласник

82

ПроСветни Гласник

благовољење и помоћ Кнеза Милоша и који је добро познавао Србију из путовања и бављења у њој, притеран материјалним незгодама, крајем јула или почетком августа 1833 године, опет дође у Србију и замоли Кнеза Милоша да у Крагујевцу установи позориште, или још боље „театар", како се то онда називало. Кнез му изиђе на сусрет и постави га „директором књажеско-србског театра", са платом од 10 талира месечно, а уз то је добијао и поклоне од Кнеза. 1 ) Уз тадашњу Књажеску Типографију сагради се нарочита зграда за Театер, и Вујић се одмах даде на посао. Он састави позоришну дружину из млађих државних чиновника и ђака, набави позоришне потребе и намештај. До краја фебруара 1834 молер Јован био је готов са малањем завеса и кортина и примио 70 гроша награде, а столар Јова довршио је и наместио бину и клупе за седење и примио својих 79,11 гроша. Још су набављене и све друге потребе, које су коштале 1448,22 пореских гроша. " 2 ) Прва представа била је у марту 1834 године. Представе нису биле јавне; гледао их је само Кнез, његова фамилија, свита и позвани гости, већином чиновници и ретко који грађанин, сем, кад су бивале скупштине, што је бивало и скупштинара. Кнез Милош и већа господа су седели, остала је публика стајала. Сем обичних, бивало је и, тако да их назовем, свечаних представа, у част одличних гостију. Тако је на пример у фебруару 1835 Кнез Милош „благоволео позвати саветског секретара и кабинетског писара Наби-Ефендију, дошавшег из Цариграда... у театар". :< ) Тако су позивани и други високи гости. Редитељ и главни глумац био је сам Вујић, остало су били, као што смо већ рекли, млађи државни чиновници и ђаци. Ђаци су играли и женске улоге, јер пре свега ниједан родитељ не би одобрио својој кћери толико слободе да са мушкарцима игра на бини, а сем тога и ретко је које женскиње било писмено да би могло своју улогу научити. Облачила их је у женско одело „Госпођа Јеца жена управитеља Књигопечатње Бермана". Одело и накит узимани су од крагујевачких госпођа, које су их нерадо давале. „Кад би ме, прича један од глумаца овога театра, послао Вујић Кнезу Милошу да му се потужим како за коју представу немамо довољно хаљина, онда би ми Господар дао свог момка Книћанина, с којим бих од куће до куће ишао, те бих, што се данас каже, реквизицијом узимао, наравно на послугу, и хаљине и накит. Но због реквизиције допусти се тим госпама, које су своје ствари давале, да могу у театар долазити". *) Театар је имао и свој оркестар. То је била књажеска банда. Сви') 12 децембра 1834 пшпе Кнез Милош пз Пожаревца Јакову Јакшићу: „Не могу да проиустим ову при.шку, а да Вам не препорјчим мог сина ВујиКа; уредите за кост п квартир његов, дајте му трошка да није без новца и направите му зимње хаљине и во обште настојте да му ништа не оскудева" (М. Петровић I, 800). 2 ) М. Петровић, I, 799. 3 ) Новнне Сербске 1835, етр. 64. "') Сретен Л. П., 186—187,