Просветни гласник

95

сва његовадела. Ми смо с њим говорили потпуно искрено, „с!е р1ејп соеиг", „од свег срца", како је он говорио. И сматрали смо догађаје који се тичу наших двеју отаџбина за заједничке. Међу четири књиге које је Дени издао за време рата, /,о Сиегге, 81оуадиез, I!А11ета<?пе е{ 1а рагх, прво место заузима ОгапАе 8егћ1е (1915 г.). Он је њоме отпочео нову колекцију дела под називом ШШоЊедие с1Чпз{01ге е{ <1е роИИцие, и у предговору, који представља неке врсте грађанску и научничку исповест, он вели, заборављајући да о себи говори, да „хоће да објасни Французима који воле Србију а не знају зашто, да је њихова љубав оправдана, и да покаже све разлоге српскога успеха који је задивио свет и српског хероизма који је подигао општи ентузиазам". /.о ОгапЛе бегдСе није систематска историја Србије; то је велико, на 336 страна, речито, увек документовано историско објашњење и образложење савремених догађаја. Из прошлости је узео Дени оно што има значаја за савремени живот, што се у њему продужава. Цела књига је написана зато да се покаже да наше уједињење „налаже политичарима историја и етнографија; да је оно резултат развитка националне свести народа који у току векова, сталним и једнодушним напором, тежи ка јединству", да је то уједињење неопходност европског мира и један од услова мира и сигурности Француске. У даљем своме раду, и у МаНоп Гсћедие, и у МопАе 81а^е, и на састанцима политичара и националних радника који су бивали сваког четвртка и којима је Дени председавао, у својим јавним предавањима, у многобројним јавним манифестацијама за Савезнике, за нас, за друге потиштене народе, Дени је находио увек нове снаге, нових аргумената и новог материјала да одбије по нешто од нас, да понешто расправи што се нас тицало. Самим догађијима Париз је био одређен да буде центар свега што се тицало рата. Као на каквој великој берзи, тако су у јавном мишљењу Париза пролазиле различне вредности и Париз им је обележавао прави значај. На томе месту имати Дени-а на бранику својих интереса, значило је много. Када је Србија пропала, Дени је на скуну у Сорбони, у присуству Председника Републике, 1 фебруара 1916 год., узвикнуо: „Гледајући ову катастрофу, једну од најтрагичнијих које је историја икад забележила, самртничка мука стеже нам душе, у толико више што се са њом меша потајна грижа савести" (Мапоп {сћедие, I,. 19). Одбијајући одговорност за ову страшну несрећу српскога народа од народа француског, који није био испод задатка који га је очекивао у рату и који не би допустио да до ње дође, он другом приликом вели: „Пред овом жалосном катастрофом, овим истинитим пркосом провиђења човечанском разуму, многи је савезнички министар морао уздрхтати од језе гриже савести: тешка је одговорност оних државника чије су несигурне комбинације