Просветни гласник

100

Просветни Гласник

Мене се овде не тиче та васпитна страна класицизма. За њу се могу питати наши педагози и филозофи. Има једна друга страна целога проблема, којој посвећујем овај чланак. Као што сам већ у наслову чланка наговестио, мислим на неопходност знања класичких језика за рад на науци. Колико знам, нико ни у иностранству ни код нас није раснрављао питање с те стране. Можда зато што је ту све јасно, и што тако рећи нема шта да се расправља. Међутим, због тога се та страпа често превиђа, нарочито код нас. Неће, дакле, бити с горега да се баш о њој поразговарамо. По неко ће се зачудити какве ја то научне циљеве замишљам у средњој настави, где главну улогу игра опште образовање. Али средња школа је за ретко кога ученика последња и завршна школа. Између осталог, и университети добијају своје слушаоце из средњешколаца из оних који су положили „испит зрелости". Средња настава, дакле, стоји у органској вези и са вишом университетском наставом. Университетима пак није само задатак да студенте снабду готовим знањима из ове или оне струке. Задатак је университета и то да даровитије између студената оспособе како би они после, личним научним радом, производили и сами нова научна знања. Тако је свуда, па и код нас. То изреком тражи и наш университетски закон. Јер сваки се образован народ данас труди да не буде само увозник науке из иностранства, него да и сам учествује у међународној научној утакмици. Свакоме је, дакле, таком народу стало да му његови научни заводи стварају и обнављају домаћи иаучни подмладак. Но та се задаћа отежава, па и онемогућава университетима, ако им средње школе шаљу ученике који нису већ унапред наоружани неопходним оруђем за научне послове. Очевидно је да се студенат на университету не може уједно и удубљивати у своју струку и немати тако рећи кључеве од те струке. Такви су на пр. кључеви модерни језици, без којих се не да завиритн ни уједну университетску науку. Такви су кључеви и мртви класички језици, ако не за све, а оно за велики број университетских струка. Према томе, бар они студенти који се мисле одати тим струкама и обрађивати их доцније у животу, морају донети још унапред, то јест још из средње школе, знање та два мртва језика. Класички језици требају, сем „класичарима", још и филозофу, историчару, етнологу, географу, лингвисти, књижевном историчару, археологу и историчару уметности, правнику, богослову, и т. д. Разуме се, није говор о онима од тих стручњака који се баве само грчком и латинском филозофијом, грчком и латинском историјом, и т. д. То су опет „класичари", само разних врсга. Ја овде имам на уму баш оне од поменутих стручњака који проучавају модерне културне народе, њихову филозофију, њихову историју, и т. д. А понајпре имам на уму нашу српску националну науку. Реч је, дакле, о знањима којима свака цивилизо-