Просветни гласник

Ернест Дени

99

он још обећавао нова дела, професор Дени је у потпуности извршио свој дуг човечанству, служећи одано целог свог века идеалу правде и истине који је ставио као циљ своме животу. Презирући насиље и осећајући дубоко са онима који су потиштени, он је пружио своју помоћ нашем народу онда када је био у невољи, стичући му пријатеље и у својој земљи, и изван ње докле је год његово лепо име допирало... Наш народ, одајући му своју искрену захвалност за то, одавно је унео професора Дени-а у ред првих бораца и другова својих за своје ослобођење. А његова светла успомена, која ће надахњивати и његове пријатеље, и његове ученике, и његову последњу творевину, његов Институт, држаће и нас, који смо га познавали, дубоко поштовали и волели, и наш народ, који уме добро ценити, у сталном уверењу о великим и хуманим особинама француског народа. А. БЕЛИЋ

СРЕДЊЕШК0Ј1СКИ КЛАСИЦИЗАМ У СЛУЖБИ НАУКЕ

Код нас ће у брзо опет бити речи о положају класичких језика у средњој настави. Нашој новој држ^ви предстоји уједначење просветног законодавства. Тиме ће се наићи и на законе о средњим школама, на неједнаке наставне програме, па и ча класичке језике у тим програмима. Код нас у Србији ми данас имамо, бар у пракси, само гимназије с једним класичким језиком, то јест с латинским. Међутим, у Војводини, у Хрватској и у Словеначкој, уче се у гимназијама и грчки и латински језик. Како ћемо се ту сложити? Шта ту треба узаконити? Питање о средњешколском класицизму је, као што се зна, врло старо. Оно је европско, а не само наше. Свуда, па и код нас, има странка „за", и странка „против". У предратној Србији ова је друга надјачала ону прву. И сам латински језик одржао се у српским гимназијама више по угледу на иностранство, и као концесија једној општој европској традицији, него ли по неком програму. Сад после рата, у Србији се, ма и привремено, практиковала и гимназиска матура без иједног класичког језика. И у осталој Европи, па и код нас, копља су се између ових двеју странака поглавито ломила око васпитне вредности класицизма. Класичари су доказивали да је њихов предмет чудотворан камен мудрости за естетичко, морално и умно васпитање човека, најодабранија храна за душу и најбоља гимнастика за мозак. Противници су на супрот томе истицали васпитну вредност живих језика и „реалних" наука. Т