Просветни гласник

98

Просветни Гласник

Тако се развија оно узајамно поверење међу народима које је најјачи и најтрајнији савез међу њима; Дени је био један од славних твораца такве узајамности францускога и српскога народа... Ајш сам Дени је добро знао како су ретки такви људи у свету, а осећао је да без њих нема праве и осигуране будућности међу народима. Оп се, свакодневно, могао уверити из дневних листова са каквом се невероватном површношћу говори о најтежим питањима иностране политике, и како су често најсветији интереси једног народа жртва каквог полуписменог сарадника новина, којему је често мање времена требало да се упозна са каквим питањем него што му је било потребно да напише о њему свој суд, који је каткада ишао чак до стубаца полузваничних органа... То је Дени-а, као и све друге праве Французе, дубоко болело. У пријатељским разговорима о будућим односима међу нашим земљама, мисао Дени-ева и свих сарадника на узајамности међу нашим и француским народима, била је да се у Паризу створи центар за проучавање Словенства, који ће методима француске науке, духом француске нације, на свагда узети тај благородни посао из руку других иностранаца и створити у Паризу школу не само узајамног познавања, него и љубави и пријатељства међу француским народима и Словенима. Тако је поникао 1пзШи( с!'еШс1ез зШез у Паризу, „Институт за проучавање Словенства", којему је први директор био Дени, а чија су прва два одељка, чија су крила била југословенско и чехословачко. Објашњавајући његов задатак својим сународницима, Дени је о њему овако говорио: „Институт за проучавање Словенства, радећи на величини и слави отаџбине, груписаће око себе пријатеље које му је задобио геније француских писаца и оданост француских војника. Његов је циљ — мир; његове су погодбе — интимна и искрена сарадња свих оних који су, како код нас тако и код Словена, прожети уверењем да се Немачка може само тако уразумити, ако њеној срџби и њеним надменим шимерама ставимо на супрот неприступну преграду ненарушених савеза; његово је средство — наука, а његова је девиза — Истином ка Светлости!" Ово нису фразе и декламације. У овим неколиким речима Дени је цео, са целим својим животом и целим својим радом. Он никада науку није делио од живота, мисао од рада, истину од њене примене. Институт је инкарнација таквог схватања живота. Он има да нам ствара нове Дени-е. Чувајмо га као завештање Дени-ево. Дени-у не би суђено да развије свој Институт, исто онако као што му не би суђено да оствари друге своје намере, којима би у миру продужио онај хумани рад који је вршио са много успеха и пожртвовања за време рата. Али и ако је живот његов прекинут још у пуној акцији, и ако је