Просветни гласник
108
Просветни Гласник
се у нас стара за уметнички и паучии пивб народних забава? Да се кроз њих пропагише музичка уметпост по извеспом реду и систему? Ко тражи који се монолози, који диалози класичне драмске књижевности могу искинути из целине, и приказати нашем друштву у оквиру народних забава? Да ли је учињен бар први корак да се утврде правила декламовања, правила лепог читања? Или, познаваоци нашег друштва нам рекоше: не почињите никакву пропаганду просвете код одраслих, пре него што можете дати пројекције. Матица Српска није почела рад са почетком сезоне, у главном, због одсуства услова за пројекције. Она је диапозитиве наручила из Беча, добила их после по године, добила што није поручила и није добила све што је наручила, платила велику царину. Служи се скиоптиконом здравственог одсека. И ако има новца, она тврди да сва ова реквизита треба да набавља једна државна централа. Јер је не само неекономично, него је и немогуће да, рецимо, Матица Српска или Сарајевска Просвета припреми диапозитиве за пројекцирање Мештровићеве или, у опште, југословенске данашње уметности, да Матица спреми диапозитиве за предавање о Србији, о нашем Приморју, и предавања уз њих. Чеси су својим инвалидима организовали лабораториј за диапозитиве, па и за школска учила у опште. Све ове, споменуте и неспоменуте, потребе би се најпробитачније могле задовољити кад би Министарство Просвете сву субвенцију што је унесе у буџет у корист просвећивања одраслих, поверило Савезу Просветних Удружења, који нам у изглед ставља и академски сенат београдског университета, да он оснује: стовариште добрих књига, архиву или лабораториј диапозитива и филмова, стовариште скиоптикона, да организује састављање предавања и њихово умножавање и спрема материјал за програме народних забава. У нас се већ злоупотребљава реч Народних Университета. То је природно у земљи где се и на средњим школама природне науке предају „белом кредом на црној табли". Школу за одрасле не би требало тако звати, ако нема онога што би требала и свака средња школа да има; хемијски лабораториј, физикални и природописни кабинет, радионице за израђивање дрвета, жељеза и камена. Интернат да и не спомињемо. Али, ако не можемо засејати нашу отаџбину тим установама, расадник за њих треба одмах створити. II Као што се из напред наведенога види, просвећивање одраслих значи више ствари. З а извесне крајеве Југосл авије, он о значи накнаду осно вне школе. Одрасломе се даје оно што је држава пропустила дати детету: писменост и мало рачунања. У другим случајевима, оно значи екстенсију, проширење дејства постојећих културних институција. Престоница има