Просветни гласник

Оцене и Прикази

115

школи, мауци, и у политици. Прво француско дело преведено у нашим крајевима јесте Мармонтелов ВеИ$тге (преведен 1776, девет година по појави оригинала), а затим Доситеј преводи Мармонтелову Ас1екпс1с. Срби усвајају постепено француске идеје и бивају гањани због њих. Тако су Аустријанци обесили у Будим-Пешти српског родољуба Михаиовића само зато што је ширио „француске идеје", после објаве мовекових права у Француској. Турци 1798 набијају на колац Београђанина, иначе Грка по народности, Ригу од Фере, зато што је парафразирао Марсељезу, штампао је и растурао. Најзад, после дефинитивног ослобођења од Турака, долази стабилизирање државног живота, а с њиме и духовно развиће Србије. И француске идеје наилазе на врло погодан терен у Србији, у њој се читају не само добри и чести преводи, већ и оригинали : моралисти и филозофи, романсјери и новелисти, историчари, књижевни критичари, вулгаризатори науке, и т. д. И читаоци и писци су прожети француским идејама и француском културом. Још из 1806 године сачуван је један примерак Француско-српског разговора, који је имао да послужи зближавању француског и српског војника. А чим се организовала средња и виша настава, француски језик постао је обавезан, па су почели долазити и Французи и Францускиње да међу нашим сународницима предају и шире француски језик и културу. Убрзо и сами Срби савладаше језик, те и ми имамо одличних професора француског језика, а у последње време на Университету смо имали изврсног француског историчара Алберга Мале-а, и изврсног географа Гасгона Гравје-а, који су код нас били лектори за француски језик. Обадвојица су славно погинули 1915. Интересантно је споменути да ни у гимназијама ни на Университету нисмо никад имали лектора Немца. У гимназијама се предавао немачки језик осам година, а француски четири, па ипак је куд и камо већи успех из француског језика, тако да скоро 95% матураната бирају да полажу француски језик на матури. У нашим библиотекама број француских књига премаша број других страних књига, а тако исто велики је и број њихових читалаца. Ради усавршавања у француском језику, по многим варошима постојали су до рата лепо уређени и снабдевени француски клубови. Та љубав према француском језику потиче не само из скоро урођене љубави према Француској, већ и из извесне сличности између наших језика: у гипкости, лакоћи, јасноћи, простоти и логичности. Исто тако, српска публика је и под јаким утицајем француске позоришне литературе, мада је код ње позориште имало свој специјалан иационални и морални задатак. Наш позоришни репертоар имао је 1360 дела, од којих су 480 оригинали, а 960 преводи, и од превода три седмине заузимају француски писци. Прва представа која је била заказана за отварање сезоне у септембру 1914, била је Расинова Ашалија. Успех француских комада код нас је огроман. Наша позоришна публика није