Просветни гласник
116
Просветни Гласник
упознала француску позоришну уметност само преко нашег позоришта: и славни француски уметници (Коклен Млађи, г. и г-ђа Силвеи, г-ђе Жидик, Рајшанбер, Сизана Депре, г. Лиње Пое, г-ђе Бланша'Гутен, Мадлен Доле, итд.) у својим турнеима нису заборавили на Србију, већ су долазили и у Београд и давали нам могућности да уживамо у њиховој високој уметности. Од десет страних трупа које су долазиле код нас, девет су биле француске; остале нису имале успеха. Због суседства, лаког и брзог саобраћаја и доброг пријема, наши први питомци ишли су у Аустро-Угарску или Немачку, мањи број у Русију; тек доцније почели су наши млади људи одлазити и у Француску, и то у великом броју. Г. Жујовић нарочито истиче како ће огроман бити француски утицај на нас доцније, кад се наших 4000 ђака — колико их се у онај мах школовало у Француској — буде вратило у ослобођену Отаџбину и узело у своје руке, временом, управу земљом. Везе између два пријатељска народа, Срба и Француза, биће вечите и ничим непоколебане. Садашња наша омладина која се школује у француским школама у преимућству је над ранијим питомцима, јер је примљена и у француске породице, у које раније није било лако продрети; осим тога, ђаци су распоређени у 80 вароши, док су раније били сви у Паризу. Г. Жујовић одаје велико признање париским школама, али исто тако не потцењује ни рад Университета по провинцијама. Осим тога, живот по провинциским варошима је јевтинији, ведрији, трезвенији и здравији, а потребно је навићи нашу омладину на прост живот какав је код нас. И добар и рђав глас о Француској формиран је према ономе што су странци видели у Паризу; међутим становништво Париза, нарочито међу посетиоцима великих школа и булевара, је прилично космополитско, док је по провинцијама стаиовншнтво чисто француско и заслужује да се боље упозна. Живећи по провинцијама, наши ђаци ће моћи боље схватити морални и економски живот у Француској. Осим тога, у Паризу има више мамаца, разонођења, изговора да се лута, да се траћи и време и новац и здравље. Најзад, правично је да се један део новца утроши и по провинцијама, а не само у Паризу. Многе ће користи имати наша омладина што је по провинцијама, где је примљена у породице, где види како су у њима породичне везе јаке; и где има прилике да се научи економији и штедњи, које нам недостају. У провинцији ће се такође боље но у Паризу уверити о огромном француском напору у овоме рату, о неисцрпним моралним и материјалним изворима француског народа, о страшном броју ратних жртава. — Наши ђаци су не само у разним местима, већ и у разним школама, те ће и на тај начин боље упознати француску културу и пресадити је и неговати и код нас. При крају свога предавања г. Жујовић говори о уговору који је постигпут између Француза и пас о школовању наших ђака у Француској. Наши ђаци ће научити не само француску науку, уметност и идеје, већ