Просветни гласник

Кроз Стране Листове

123

Калемљење ружа. — Размноисавање биљака и животиња, Наелеђе. Непријатељи и пријатељи биљака. — Микроекопирање. — У градској башти и воћњаку. — Дуван и његова израда. — Умирање и постајање у јесен. Како да рад у Градинској школи уђе у распоред часова? Сасвим лепо. Треба од наставних часова у разредима само по 10 часова преместити у Градинску школу, н. пр. 4 часа природних наука, 2 часа геометрије, 4 часа гимнастике. Ови часови поделе се на два дана. Код трећих разреда довољно је 5 часова. Остали часови држе се четири дана у школскојзгради. У њој сваког дана нема неколико разреда, који су у Градинској школи. Услед тога и ученици и наставници добијају боље распореде, отпадају „прозори" и поподневна настава. За време одмора број ученика је мањи, надзор лакши. У Градинској школи распоред је овакав: 8—9 природне науке, 9—10 гимнастика, 10—11 геометрија у пољу или у склоништу, 11—12 природне науке, 12—1 играње. Распоред часова зими се тако удеси да, кад су топли и лепи дани, разреди одмах могу ићи у градину да врше јесење и пролетње радове, да виде ливаду, шуму и градину и у ово време. Само кад се због рђавог времена не може настава вршити напољу, врши се у учионицама. Будућностп наставе природних наука. Под овим насловом Ф. Данеман написао је чланак у „Природописном месечнику за биолошку, хемијску географску и геолошку наставу" (НаЈигшззепбсћаМЈсће Мопа(бћећ:е Шг с1еп ћш1о§1бсћеп, сћегшзсћеп, §ео»тарћјбсћеп ипс! §ео1о§1зсћеп 1Мегпсћ1, II Вапс1, 1—2 Нећ), изневши ове мисли. После бура светског рата, треба да постане нова немачка школа, јер се и школа мора прилагодити новом времену. Настава природних наука треба да буде основа за васпитање, поред наставе у немачкомјезику, математици, земљопису и историји. Досадашња школа учења и знања мора се претворити у Школу рада, која тежи мање прибирању знања, већ у првом реду васпитању за самосталан рад. Задобијање знања не сматра се тиме као нешто споредно. Само треба променити начин којим су ученици досада долазили до тога знања. Школа рада захтева да се, у колико је год могућно, полази од саморадње ученика. Принцип ове школе треба да се проведе кроз све предмете. У настави природних наука овај се принцип даје лако спровести. Али је ипак мали број школа које наставу природних наука заснивају на раду или, друкчије речено, на вежбањима ученика. Вежбања која се врше у вишим реалним гимназијама и вишим реалкама немају никаква посла са решењем овог задатка. На овом ступњу, ученичких вежбања може пре и не бити него у вишим разредима народних школа и у средњим разредима виших школа, где их је досада једва било. Ученичка кежбања могу само тада