Просветни гласник

52

Проеветни' Гласник

РАС1ШСИ ГОСИОДШГА МШШСТРА ИРОСВЕТК Проснешшш пнсиекшорнма — школским надзорницпма Из лзвешгаја шкодсвих надзорпика, крајсм прошдс шк. годино, могдо со у Министарству констатовати да се врло слаба паж-ња у пастави поклањада вештинама у опште, а нарочито дртању, које је готово посве уанемарено. То се могло донеклс правдати нередовиошћу иаставе, оскудицом иотребног материјала за швођење наставе дртања, недостатком прегледа за цртање, неудобношћу школских зграда п памештајем. 'Ге се тешкоће већ свуда по мало отклањају и школске прилпке почиву долазитн V нормалан колосек. Ну поред тога у настави цртања није се давало пи оно.шко колико се могдо дати Узрок .је томе што поједнни паставницп нису појмилн васпптиу вредност цртања, као наставног предмета у служби васнитања и образовања, н пису били одушевљсни н.име, као за остало нредмете, у којима су сс дали опазити далеко јачи резултати успеха. Како је иастава моћно средство за ностизан.е васпитних задатака тек оида кад јо потнуна п кад су свп предмети којп обухватају нруг дечјог духовног живота у хармонији, то са.м побуђен да вам. обратим нажњу на ову околност, те да заинтересујетс подручне вам иаставнпке внше за овај предмот и истакнете им јаче цил> њихов, како у погледу Формалног образовања, гако н с погледа практичних нотреба у животу. Позната јс чињеница из свакидашњсг искуства да свако дете, неко внше неко мањо, има нагон да нешто ради, сшвара. То со најбоље види у њиховим играма. Игре дечје су огледало њихове творне и радне снле. Као што се зна, дсца стварају но само осново за материјалне производо, већ н чнсто духовне нроизводе номоћу Фантазије, која је у томе добу развпћа најјача духовна сила, смиим.ају иричице, доскочнце, рачунска погађања и т. д. Она нзводе руком од бдата, дрвота, картона и другог градива разне ствари, као тто и разним шарама и потезима пре но што нођу т школу снмболншу нзвеснс објоктс и продукте своје маште. Зар се свс то не би могло експлоатисати у корист васпитних циљева? У нагону дечје радне снло оглода со но само јача илн слабнја моћ творачке силе, воћ често пута п таленат њнхов, а п склоности ка будућем позпву у. животу, што је свакако од врло велпко важностн за недагога. А пошто сс за оваква творпва унутарње радне силе код деце тражн извесна извежбаност, то је радна снла, као унттарњи агенат п.ш израз духовног нокрота, у всзи и са физичким покрстпма и вежбањсм мишића.и разних чулннх оргапа. 'Гога радп со у основној наставн још одавна давала велика важпост и значај нредметима којима је цнљ развијање радне п творачке моћи у везп са Фантазијом и фнзичким вел;бањима. А то су цртање н ручнн рад. ,Још јс Коменски уочио ову волину врсдкост цртања пропоручујућн у свомо Ог1)18 р1сГч8 „да учепнци у свакој згодној нрплпци цртају, чн.чс ћо се развити интерес код децс, вожбати у посматрању, уживати у лопоме и руку вежбати". . Данашња модерна Методнка ставља наставу цртања у нрвн ред нзмеђу осталнх нродмета нри образовању вољо, нстпчући нарочито значај њен, како са интелектуалне, тако н с нрактичие стране. Цртан.ем се дух дечјн отнма од једностраности у коју се доспева, ако со образовање вршн само књигом, чнтањем н писањсм. А њнмо се доводп \ вез\' номоћу концентрацијо градива из свих осталих нредмота, чиме со осигурава наставни успсх. С нрактичо страно овом се наставом најбољо прнближује ученнк жнвоту и доводн у возу школа са животом. Цртање са нсихолошког гледишта јс састављено из две радњо: продстављање псчсга обликом и извођсњо облика руком. Да бн со облици нредмета схватили, нужно јс проматрање иредмета чулнма. Нужно је да сс стену конкретнс представе о простору, разлпковање слика од продмота, развијањо укгса за лопи« и, кад јо избор градива нрактичан, и опим што нма