Просветни гласник

Једннствена Школа

139

једнако образовање. Што се могу, потом, плести родитељи у то да образују своје дете више и свестраније, него шго оно може поднети? Могли би му тим само нашкодити као што у истину шкоде својој деци они родитељи који, поред и тако тешких школских послова, прте на слабачка леђа своје деце још и друге терете, као учење страних језика, музике, и т. д. Не, људи Божји, немојте гако! Опште образовање је посве друкче него оио како га вп замишљате. Оно што ви хоћете, то је образовање стручно. И ви га, ето, пртите на дете и не питајући за његовеспособности и снагу. Очито зато што те снаге не познајете и" што се у опште и не трсите да је упознате. Оправдава вас једино то што то не чини ни онај ко је највише зван да вам помогне, а то је држава. Ето ни држава се још није побринула да створи заводе за испитивање урођених способности, осим једне једине, и то понајмлађе, тамо на далеком истоку, откуда жарко сунце нсходи. Једини Јапан осетио се, после крвавога рата с Русима, понукан да пошаље у Европу комисију која ће питати људе од науке: по чем се да распознати дар у детета, како би се тај дар могао већ израна неговати. И једна таква комисија дошла је гласовитом немачком хемичару В. Оствадду, којега је то потекло, те се почео бавити психологијом великих људи. те је написао о том два красна дела (Огозве Маппег и ЈЛе Рогаепт§ с1ез Та^ез). А јединствена школа је баш као створена да буде институт за испитивање дечјих способности. Може ли се онда икоји родитељ или родитељка успротивити да им дете дође у школу ? Оии се с правом противе данашњим школама, највише зато што им претоварују дете посве непотребним пословима за које дете не мари јер не осећа за њих способности, а ето у јединственој школи би се учило само оно што је по вољи детету. И учило би се много тога, можда више него данас. Па ипак о преоптерећењу не би било ни говора. Јер ко ради с вољом, не осећа тежине посла. У опшге би се свако дете тачно испитало камо нагиње и камо га срце вуче по његовим специфичним способностима, а,а се потом одабере струка на коју ће се дати п чим ће се после у животу бавити. Има ли разлога, и може ли га у опште бити, који би иречио женској деци да и она не иду у јединствену школу заједно с мушкима, сестрама да уче скупа с браћом својом? Тај разлог би, ако га има, могао иостојати само у том случају кад би опште образовање дечака имало бити различито од општега образовања девојчица, и кад и за њих не би требало бирати стручнога васпитања према индивидуалним способностима. Да то малко размотримо! Опш ге образовање, како га ми истакосмо, нема никакве везе с оним образовањем које ми даиас зовемо општим. Разлог је јасан. Па ако се право опште образовање има равнати једино по лицу које га прима, и то по оним особинама његовима које су једнаке