Просветни гласник

Службени Део

37

Наставгт лнхература за геограФију, коју нам је до. сада дао вро*. Тодор Раднвојеви!.. јссте данас без сузгње најбоља, али илав не онолнко савршена каква би она била, познавајућн писда, да су прилике мало стадоженије. И ои нам је дао сернју геограФскнх уџбенш;а, ; ии не само за средње него и за стручне школе, и та његова серија чннн другу пријатну и вавндну етапу у нашој школској литературв географској. Његови уџбеници за"1 н II разред, изашлн ту скоро, имају већ друго издаље. Први уџбеник: Основн земљоанса за 1 разред средњих школа, проФесор Радивојевић је израдио строго по програму из геограФије затај разред, парочнто није запемарен нови програн. Обрађен је у врло згодном и лаком прегледу вдео материјад врло добрим језиком и за ученике особито лаким стилом, ие гуоећи из вида ннкако ни методику овога предмета, методику која је тако често у других пнсада уџбеннка овога предмета запемаривана. Можда ће бнти нарочито потребло нстаћи да је у пљнзи тако ^шого материјала (највише материјала управо од свих осталих уџбеника овога предмета у опом 5 >азреду) да ћс наставиик прп наставн имати могућностн ,да чинп избор. Треба особито натласпти да су у уџбеннк уиети последњи научни резултати геограоски, чнме се он нарочито »вдваја од осталих. Великнх )1 битних замерака нема дакде ола књига, те је због тога можемо врло радо арепоручнти пажњи Главиог Просветиог Савета. Али она наа један недостатак којп не треба .да не буде поменут, ради тога да се оп у даљнм издањима внше не провлачн. Дела књига аема у свему тексту баш лиједну слпку нити карту, а оне су толико нотребпе овој настави. Нас уверава про®. Радивојевпћ да ће даља издања бнти илустрована, алп онет у колико то допуштају данашње прилике и издавач. Неколнко нејасностн и пехотичнпх грешака — онв -уџбеннку ии мало не одузимају од вредности — потребно је нагласити да би се касније нз•бегде. Вндак и његова липија (С. 9) деФинисани су не баш нотпуно јасно; ннкако но би тре«ало бежатп, мпслимо, од научних термина географских, а хоризопт је баш одомаћен такав наш израз. Ротадија н Револуција Земљина (С. 9—13) требало је да буде успешније објалњена, па тако и разуђивање (писац радо пзбегава овај добрн термин) копна' и мора (С. 19). Гаскоњскн Залип (С. 22) узет је као бољп израз за Бискајски, али не н на С. 23 н 25. Нема ■молуострва Нормапдије (С. 23), нити Јонског мора (С. 23). Дардааели и Босфор (С. 23) су лореузи, а Елигенн (С. 31) планпне, те је боље тако имена оставиЈн, а не иравити од апх ■адјектнве. Пезрели су геограФски изрази: издигнутост и спупјтеност коппа (С. 26), текућице (С. 33), избачене стене (С. 43). Боље је Словенија и Сплит иего Крањска (С. 54) п Снлет (С. 53), Друга његова књнга: Балканско Полуосшрво н земље Срда, Хрваша и Словенаиа, уџбеник намењен настави геограФије у II разреду наших средњих школа, одступа и по «биму и по начппу пзлагања врло много од прве: она се разлнкује врло од свих досадашњпх уџбеннка нашпх за геограФију у оиште, а за овај разред нарочито. Књнга но свему представља један мали али врло добро нзрађен геогра»ски компенднјум Балкапског Полуострва; на овој осповн треба10 бп само прошнритп поједпне делове, унетп потребну лптературу, и целина ■би била довољна за почетак. Уџбенпк ји рађеи на широкој основи врло брижљиво и необнчно опширио у свима деловпма, тако да може послужитп настави овога предмета и у свнма стручннм школама типа средњих школа наших; Може се према тоао очекиватп да ће за данашње ученике II разреда бити п потежи, ако сам наставник не буде довољно пажљнв у раду, »га бпрао само онај матерпјал пз књиге којијетаквим ученицнма прнступачнији. После овакве светске катастроФе, по.јава толпко доброг уџбеника за геограФпју паших земаља изазива чуђење, тим пре што се он јавља баш у почетку оиште рестаурадије наше средњешколске наставе, у времену кад је врло тешко, готово немогућпо, доћн до пзвеснпх нотребнпх нодатака. Одступајћи много од досадашњег пзлагања географских поједнностн и избегавајући често чшај готово увек нсти геограФски матерпјал у свима другим натпим уџбеницпма, Раднвојевнћ .је, и за епште особине пашег полуострва и за оппс сваке зеаље на њему, нашао н употрсбио <)огату лнтературу н изнео носледње резултате научпе геограФпје, до којих се дошло често после тешкпх мука п но скупу цепу. Али овакво-једио дело биће од користн по наставу ако ,и наставнпк буде геограФ. Пада особнто. у очи — и то је једна од најбољих особииа ове «њиге — даје обраћена готово већа пажња.на етнограФију .у опште него на оро-хидрограФију иоједнпих земаЂа; то је паметна новина, коју не треба наиуштати да .Бе. Па онда има на нојодинпм местима (не баш ретко) — : опамо где је то потребно било — врло лепих геограФских описа, којн су проткани најпознатнјим исторпск.пм детаљнма. Само, н за овај уџбенпк да пстаквено недостатак у слнкама и картама. Зашто се ннје стигло са тнм кад је бнло времеиа? Хбћемо да поменемо за овај уџбеник да су се провукле неоиажено у њега нзвесие грешке, које ћс бпти — ми их зато и износимо — у каснијем нздању попра*вљене: Скадарско блато {9), а треба Скадарско Језеро иди Блато; главни Дрим (18); Снежник (19) нвје на Јаворннкпма •—народ не зна за ово пме — већ на Пивки; Дунав не излазн из наше земље код Лом Паланке (19); Нпџе (23, 27) а треба НпчЈз; Црпа Река (25) пије добро, већ Црпа пли Черна; Тетовгка Котдииа (25), а треба Полог: није требало изоставптн Торник (26); нетачно јс ;да марочнтн пароброди илове Дрином до Љубовнје (28); Кутина, а не Кутннска Река (28); тре~