Просветни гласник

Прилози Средњешколској Реформи

157

8. Казне и дисциплинарни ред треба боље образложити (нарочито моралне казне, истаћи принцип природних последица, али и његово ограничење, његову недовољност), и више се задржати на значењу и извођењу моралнога васпитања у опште. 9. Када чиновничке плате буду једне и исте у свим струкама и без обзира на положај него само на уложени труд и на чланове породице, моћи ће се чиновници мирно и предано одавати пословима на којима су, не гледајући куда би, изван свога круга, могли ускочити и доћи до бољих плата и положаја. За професоре не треба да буде ограничења према „чиновничким разредима", нити би требало правитп разлике међу њима према тим разредима. 10. Директори се могу ослободити од сваке друге дужности пре него од наставе. Директорова прва дужност је да сваки дан сам предаје и да сваки дан обилази часове учитеља: он не сме ништа тражити од учитеља што сам не чини и у чему не претходи добрим' примером. Директор не сме свој углед снизити до регистратора аката и полагача рачуна. У потпуним гимназијама треба поставити под-директоре (представника реалних предмета, ако је директор филолог и историчар, и обратно), и први и други директор треба да су главни помоћници учитељима у настави и у васнитању, и да воде бригу о сваком поједином ученику, о његовим способностима, о његову владању, о његову напретку, и да га помажу у избору позива. 11. Упућивања учитеља на дужност ван школе не може бити: сваки учитељ треба да ради где је, и за посао за који се спремао и на који је постављен. 12. Као директори, тако су и надзорници помоћници учитељеви у настави и у васпитању: како учитељи тако и ученици треба да стално осећају њихову помоћ а не њихову власт. Надзорник који не познаје ученике једнога учитеља, не може познати ни учитеља тих ученика. Али добром надзорнику је и мало искуство довољно (јер му помаже велико претходно). Разуме се да и између искуства и „искуства" има разлике. Ко се свога века држи старих „зарђалих" обичаја, не може имати искуства. Исто тако ни онај који се држи законскога или прописнога слова. То вреди за надзорнике, као и за директоре н учитеље. 13. Уџбеници Су слободни. Школска власт не одобрава и не препоручује уџбенике, али има право да неподесним и рђавим уџбеницима забрани улаз у школу; писци којих се уџбеннци забране, имају права жалбе. 14. У закон не треба уносити ништа што није остварљиво (одмах: или у тачно одређеном времену), пошто закон није идеал коме треба тежити и коме се треба постепено приближавати, него пропис који се врши и који треба да је заиста и остварен (или, као забрана, неостварен). Избећи треба све што закон чини илузорним, а нарочито непо-