Просветни гласник

Енгдеске Школе

159

ловачење, и они се боре за дечје душе. У Енглеској, борба се водп између приврженика супарничких вероисповести, изме^у потпуно голе библије, ако је дозвољено тако казати, и катихизиса државне цркве. До краја осамнаестог века, народна настава била је посао поверен само цркви, која га је обављала на врло штедљив начин. Од прилике у то време, један куакр (присталица једне верске секте), ло имену Ланкастр, имао је идеју да створи слободне школе, у којима <ји неутралност била поштована од разних секта, т. ј. у којима би деца читала само библију и не би учила никакав нарочити катихизис. У 1808 години би основано једно друштво од тог Ланкастра за ширење ове чисто јеванђељске наставе. То је била ВгШзћ апс! Роге1§п Зсћоо1 8ос1е1у. Ланкастровом покрету против државне цркве би стављен на супрот покрет неког Шкота, по имену Бела, а у корист ове цркве. Он створи „Народно Друштво" (ИаИопа! бос1е!у), чији је.циљбио отва рање школ а у којима би се учио само катихизис државне цркве. Ова два супарничка друштва су могла у почетку рачунати само на приватну новчану помоћ. Тек у 1833 години, парламент први пут, после дугогодишњег тражења, репш се да одобри кредмт за помоћ приватним лицима која би желела да подигну јавне школе. Одобрени кредит би само од 500.0Ш франака. Морао је бити подељен на ВгШзћ апс! Рога^п 8осЈе1у и ИаИопа1 5ос1е1у, под условом да свако од ових друштава положи у напред -за подизање толику -суму новаца колико је износнла новчана помоћ коју је тражило. Како се ИаПопа] 5ос1е1у наслањало на врло организовано и богато друштво државне цркве, и како је на против ВгШзћ апс! РогеЈ§п 5осЈе1у наилазило на симпатије само код усамљених и сиромашних дисидената, прва, кадра да изврши велике новчане исплате у напред, могла је добити сваке године највећи део мршавог фонда који је држава намењивала јавној настави. Ма колико да је била влада мало издашна, њена одвећ штедљива помоћ давала јој је ипак право надзора над онима који су се користили том помоћи. Она се тиме служила. У 1835 години, једна комисија „приватног савета" краљевог бп наименована под имеиом „одбора за наставу", која постави школске надзорнике за субвенционисане школе. Ну при уређењу ове инспекције слобода савести би брижљиво очувана. Свако од ова два друштва имаде право вета над избором школских надзорника који су морали да посећују његове школе. Овај пропис, који су кентрбериски и јоркски архпепископи били тражили, да би очували своју духовну власт, морао је бити нарочито повољан за дисидентне школе, за слободне школе, које су могле бити стављене под надзор школских надзорника рђаво распо-