Просветни гласник

160

Просветнн Гласнпк

ложених према њима. Јер у то време дисидентство, које се зове ,,N0« Соп{опгп1у", наилазило је више на неповерење него на благонаклоност* код кругова који су били на управи. Званична Енглеска била је у ствари: готово једнодушна за званичну цркву. Била је „Соп1опшб1:е". Од прве године свог постанка, школски надзор је показао да нијеоило довољно све оно што је било учињено до тада за народно просвећивање. При изласку из школе, три четвртине деце нису знали течна читати; већи број није знао писати; једва пет од сто њих су зналк основне појмове из рачунице. Овом јадном стању био је узрок у немању учитеља. Старији ученици су поучавали млађе под учитељевим надзором; т. ј. најстарија деца су морала поучавати своје млађе другове о оном што ни сама нису научила. По предлогу школских надзорника би учињена извесна поправка у оваком начину поучавања. Бише установљена благодејања у скоро основаним школама од стране Ма(Јопа) 5ос1е1у и ВгШзћ апс! Роге1§п 5осЈе1у. Најбољи ученици основних школа могадоше ићи у ове више школе, да се науче педагошкој дисциплини и образовању. Свршивши ову школу, постајали су и сами школски наставници. Као учитељи живели су тада од прихода школских такса које су плаћали њихови ученици, а кад ове нису биле довољне, добијали су још новчану помоћ од друштва за наставу којем су прнпадали. У густо насељеним центрима, школе су доводиле како тако у равнотежу свој буџет. Али у сеоским срезовима учитељ је био осуђен на пуко сиромаштво. Да би доскочила том злу, држава је пошла један корак у напред. До тада је учествовала у половини трошкова само за грађење школских зграда. У 1853 години реши се да даје учитељима малу суму од 7 и по франака за сваког ученика који би посећивао. школу 192 дана у години, ипак под условом да се три четвртине ђака подвргну испиту пред школским надзорником и да покажу минимум траженог знања. Ова награда, установљена у намери да подстакне ревност учитеља и друштава од којих ови зависе, дала је само споро резултате који су се очекивали од ње. Извештај једне анкетне комисије, објављен у 1861 години, скренуо је пажњу на то да су само три петине школа испуњавале тражене услове за добијање државне помоћи. И још су их испуњавале на врло. недовољан начин. Највећи број испитаних ђака нису знали готово ништа. Да би настава показала више успеха, измислила се подела на два дела додељене награде учитељу. Уредно похођење школе сваког његовог ученика за половину дана у години доносило му је пет франака; али остатак награде, два и по франка, добијао је само после добро положеног испита ученика пред школским надзорником из трију основник предмета: читања, писања и рачунице.