Просветни гласник

Одене и Прикази

175

О-г 1зо Кг§пја\а: РгипјесЊе иг ,,^асе1а о игес1јепји згеАпџк зко1а и Кга1јеу$Ш Згда, Нта1а I 81о\>епаса" / иг „Масг1 хакопа о пагос1шт зко1ата и Кга1јеу$Ш 8гда, НггаП; / 81оуепаса". 2а§гећ, 1919, кг. гета1јбка ^зкага. — Осмина, сгр. 18. Великим делом, књига писана рго с1ото зиа. Писац је био предстојник за богоштовље и наставу и одликовао се заиста великом енергијом, већо.ч него ли и један пре и после њега на том месту. Некадашњи предстојник на.м износи сада шта је све смерао, шта га је у његовим смеровима ометало, и у чему су узроци његову неуспеху или и само тренутном успеху. У толико књижица има и историјско значење за нашу легислативну, а, у колико -износи примере из школскога живота, и за егзекутивну педагогију. Г. Кршњави је одлучан противник класичне гимназије (али и реалке) и уверени присталица јединствене средње школе, т. ј. средње школе на основи модерних језика и светске књижевности. Његов тип реалне гимназије (који је као предстојник завео) требало је само да буде први корак к оној школи. Школа та треба да буде шесторазредна (на университету и техници пак има двогодишњих приправних течајева, на којим кандидати уче и полажу испите из оних предмета који су потребни за њихове стручне сгудије), и у њој би се обзирало на нове социјалне прилике. Полазећи с тога гледишта, г. Кршњави находи у „Начелима" главну погрешку у томе што се Просветни Одбор, који их је саставио, није одважио „на радикалну ампутацију класичних језика", и што је оставио „недовољно нижу и сувишну вишу средњу школу". Улазећи у појединости, писац тражи да први модерни језик буде руски, и да се код избора модерних језика узме обзир на особите прнлике појединих крајева. Тражи, шта више, да се неки теоретски предмети уче на туђим језицима. Историја мора бити поглавито историја културе, социјалних п државоправних односа, те би требало да је у савезу с науком о државном уређењу. — Математику треба пренети у приправни течај и учити само „практично рачунати", а „с рачунством требало би увести учење једноставнога књиговодства и начела рачуноводства, те порезнога система". — Тражи ручни рад у свим пучким и средњим школама и самостално место за светску књижевност. — У школи нема поноваца; ко добије слабу оцену, не може школу даље походити, али се „способност суди по свим предметима", и оцену „неспособан" треба да изрече већина ученикових учитеља. „Кушајте само десет година консеквентно проводити ово начело па ћете видјети неслућене повољне последице." Када се према том начелу изл.уче сви неспособни, онда ]е сувишан и испит зрелости. Оваква средња школа искључује и грађанску. У већим местима се