Просветни гласник

200

Просветил Гласник

доселе за све. почиње се његов лнтерес све пекма сужавати, и у њега ое јавља тежња да у нечем буде и он користан члан људске заједнице. Практични Римљани су инстинктивно схватили вредност тога часа кад еу петнаестогодишњему дечаку девали ,До§ат ут1ет",- да му признаду и тим спољашњим знаком, и правима која су му давали, да он више није лтло дете већ одрастао човек. За јединствену школу је у том особито важно ово двоје: прво, да је до пубертета интересовање оиште, и друго, да се од то доба почиње гранати. То јој налаже императивну дужност да према том удеси своју двоструку сврху: да свима и свакому даде једнако опште образовање и да, проматрајући онај специјални интерес, свакога за времена упути оном стазом коју му је одредила сама природа у часу зачетка његова. Предметн општега интересовања досад су одређени само деломично, и експерименталну психологију и педагогију чека тежак задатак који ће она имати да изврши у том смеру. Ипак, једно је већ стално: да ће се досадашњи начин школовања у првим годинама живота морати из основе променити, Како је наиме утврђено испитивањем деце у Штокхолму, Норкепингу и Гетеборгу у Шведској н на много места у Немачкој, биће иотребно у јединствену школу завести један нов предмет, о којем н. пр. у нашој основној или нижој средњој школи нема још готово ни спомена. А то је ручни рад. Анкетама у реченим местима Шведске, где је настава у ручном раду већ одавно заведена у школе, доказано је да је то ученицима и ученицама најмилији предмет (исп. Г)~г Оеогд Вгапс1е11, Оаз 1п1еге8бе с!ег 8сћи1ктс1ег ап сЗеп 1Јтегпсћ1бГасћегп, 1915.). Од досадашњих иаставних предмета моћи ће се задржати само неки, а друге ће ваљати излучити. А метод изучавања у свих без разлике ваљаће ставити на посве другојачију основу него што је досадашња. Тако 11. пр. остаће и даље као наставни предмети човек, природа и Божанство. А и где је нормално развијено дете, а да се не би интересовало за то троје, ако му се то даде само у згодну облику и садржини. Раауме се да ће све специјалности ваљати уклонити, а задржати од свега трога само оно што је најопштије. Како је доказано писменим одговорима ђачким на питање: који имјенаставни предмет најмилији и зашто? — природне науке воле готово сва деца, а тако и повест. Што нека не воле земљопис, томе је крив без сумње лош метод изучавања, А једнако воле сва деца изучавање .материнскога језика, па и странога. Али никако не трпе деца, ни мушка ни женска, граматике, правописа и краснописа. А тако им је досадна и веронаука, особито катихизис. Разлог је веома јасан: Ту се ради, у главном, о апстракцијама, којих дете не воле. и о специјалностима, за које се тражи нарочнт интерес Зато би те предмете вал^ало из јединствене школе ако не посве укло-