Просветни гласник

једннствена Школа

20!

нити, а оно сузити на најопштије и најпотребније. Ако се већ граматичка лравила не могу изменити и на тај начин олакшати, већ из овога једнога разлога ваљало би у неким језицима тако тешка правила правописна, која су посве у нашој власти и стоје једино до међусобнога споразума, упростити, како је н. пр. у нас учинио заслужни наш Вук. А и наш правопис дао би се још већма усавршити н његово изучавање олакшати. особито у неким стварима, н. пр. у писању прилога. Чудновато је на први мах да деца не воле певања. Брандел то згодно тумачи присилним учењем ноталнога певања и систематиком која се увукла и у тај предмет, па смета и ту као п у опште свагде камо к продрла. Колико само штете чини н. ир. у јестаственици и другим прпродним наукама! А само је тај несрећни метод крив што се деца изјављују и против гимнастике, за коју је и Леон Бургенстајн утврдио да је најдосаднија од свих наставних предмета. Претворимо гимнастику у игру како је тражио Спенсер, па ћемо видети хоће ли се наћи и једно дете. а да је неће волети! Једнако као и иевању противе се деца и цртању. наравио овом досадашњем — немилом и досадном. А погледајмо само како деца радо цртају код куће. Алн то је цртање исто што и говор ; којим деца желе изразити своје мислн. Зато и настоје све важније доживљаје своје приказати у том облнку, особито ако су им још и боје при руци. Преостаје још да се рекне која о изучавању туђих језика. Занимљиво је да их шведска деца необично воле, особито ако им се пусти на вољу да бирају, и ако се забаци досадашњи досадни метод граматички. То је свакако последица социјалне тежње да можеш са што више људк друговати по оној: „колико језика знаш, толико људи вредиш". Зато се и уче радо језици суседних народа илн оних с којима смо измешани. И у нашој јединственој школи, кад се заведе, без сумње ће, уз згодан метод, учење странпх језика, различитих према различитом крају (н. пр. у Словенији немачки, у Војводини мађарски или румунски, и т. д.), бити од најмилијих наставних предмета, без обзира на то колико ће то за нас бити корисно и вредно. Други задатак јединствене школе, избор звања или занимања, имаће се извршити на основи пажљива испитивања прирођених способности. Хтети говорити данас о важности тога испитивања, иосве је залишно. Биологијском науком је несумњиво утврђено да се све способности наше. душевне као и телесне, налазе у својем заметку већ у оплођеном јајету Јлатерином. То је једно. А друго је, да се само те уређене способности могу развити или не развити, а нових способности да ие можемо створити ни развити ни у кога и ни на какав начин. Ма ко тврдио противно, као н. пр. Гијо (Ра§е5 сћо181е§ с1ез ОгапсЈб Ест-ашб, р. 99). греши против основне истине која гласп: из ништа не може !1астату нешто Зато су и настојали људи од најдавнијих времена да, као ,к-од де-