Просветни гласник

Службени Део

59

ГЛАВНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ 1 206 РЕДОШШ САОТАНАК, 26 ЈАНУАРЛ 1921 .ГОДШ1К Присутни: прсдседиик, г. Д-р Богдаи Гаврпловић, ииредседник, г. Лааар Киежеви1|, чланови: г. г. Д-р Чед. Митровић, Д-р ИиколД Вулић, Нетар Типа, Миливоје Симић, Никола Лазић, Дим. Тричковић, Љуб. Протић, Јеремија Живановић, Мирко Поиовић, Д-р Душан Гајичић, Днм. Соколовић и Мих. Станојевић. Секретар, Славко Миловановић. I. Прочитани су и нримљеии записници претходних двају саетанака. Н. I'. г. Миливоје Симић и Јеремија Живановић — у нме чланова одређених у комисију која је са делегатима из Сарајева, Сплита, .Ћубљапе и Загреба радила на прсвођен.у средњошколских иаставника пз тих крајева на положај п плате по закону који важп у Србији — усмено реферншу о своме раду у тој комиеији (в. 1205 заидснпк, нод II). Савет при.ма знању и усваја изложено мишљење. Ш. Председннк саонштава да је Црогесорско Друштво, Секцпја Веоград, одреднло г-ду Косару Цветвовићеиу, проФесора II београдске гимназије, 1 :ао трећег.члана у коивспји за преглед нрограма на државном исниту учптеља и учитељица вештана (в. 1100 занисник, иод Ш). Али како је' другп члан комисије, г. Д-р Милнвоје Јовановић, другом дужношћу сада спречен да узме учешћа у овом раду, нредседник иредлаже на место њега г. Николу Лазића. Савет усваја предлог. IV. Г. г. Д -р Белпћ и Симнћ усмено реФеришу о квалиФикадпјама кандидата за наетавничка места у средњој школи. Саелушавшн роФсрате, Савет је мишљеља: да имају квалиФикаднја: Мплан Петровић за суплента веронауке у учитељској школи, Владпмнр Внлковекн за привременог предметног учнтеља; Сергије Буш за хонорарног наставника; да иемају квалификадија: Вера Шарт, СоФија Јарославскаја, Александра Шемјакина и Петар Гахоријев; да Никола Марков покаже има лн Факултет или само државни испит, а Впктор Петров да подиесе податке: кад је свршио Универснтет, шта му је струка, и колико је годииа ста]|; и да се молбе СераФима Куичепског, Марије Јелачкић и Марије Ваљаискаје упуте Школеком Савету нри Гуском Посланству, да утврди тачност њпхових наводаи у иодостатку недовољно веродостојнпх врениса докумената да тражи на увиђај о.ригннал. V. Читају се реФерати г. г. Потра Типе н Јевте СтеФановића о рукоиису Наиршна Геометрија од Давидовнћа п Димитријевића. ГсФерат г. Тиие гласи: Према писму од 10 аирила ово год. СБр. 8, част мн је ноднети Савету тражени реФорат о рукопису: ,Нацртна Геометрија за реалке, реадне гимназије и ппше занатске дјкоде", који су иоднели г. г. Стев. Дакидовић, проФесор, п Жив. Димитријевић, пнжењер. Као 'што се впди и из наслова ове књиге, писди су наменнли овај уџбеник двема врстама в1 ];ола ко.је се бнтно разликују и по ипљевима н ио методама. Средња школа спрема теоретнчара, а рсалка на ио се будуће техпичаре, дакле послоиике који ће планове градпти п изводити, те настава за њих јесте п треба да буде на научној основи. Тако јо то питање схватио и иаш законодавад, јер јо Нацртпој Геометрпји дао места у највишим разредима, када су ученнци савладали већ основна начела Математпко па научној .основн, то нм Надртна Геометрија има да иослужи — иоред чнсго техничких циљсва још н као донуна и илустрација чпсте математике. Занатска школа међугим спрема практичаре којп ће умети планове чптати п према њнма радити по упуствнма, а врло често и под контролом техпнчаревом, те је за њих довољиа очигледна настава, а она јо једина и могућиа,- ношто питомцн тих школа доносе собом највише ипжи течај ередњих школа, где ее' математика иреДаје на основи очигледности. Измнрити ова дма иравца ппје могућно. 11 баш ту немогућност подухиатилп су се иисци да изведу. Иије иикакво чудо што нпсу успелн. Иоред све добре воље и тсмељне стручне спреме, писцима је труд пропао, а морао је пропасти, јер је осноппа зампсао погрепша. Све напрезање да у уџбонику одрже метод очигледвоети, нпје помогло писцима, јер брзо иреовлађује у н.ему иаучии метод. То иисци осећаји н сами, па губећи земљиште нод собом, они граде мостове од ставова нз стереометрије, те ј? услед.тога уџбеиик пспао обпмнији пего што је бнло потребно. г*