Просветни гласник

Просветни Гласник

Ако то.мс додамо трећи доо рукописа, у коне су одељцн нз појединих прпаена иа занате: столарски, камеиорезачки, лимарски п котларски, имаћемо обим тачно двапут већи од обима нотрсбног средњој шволи, и ако нијо у уџбонику нсцрнеи сав средњошколски нрограм (изостављени су рогљеви, осноки нерснектиие). На основу свога изложенога потписаноме част је предложитц Савету. да_се рукопнс врати нисцима на прераду, те да за иотребе средње школе израде уџбеник у којн ће ући све градиво пронисано нрограмом за реалку. Том приликом ваљало би обратити иисдима пажњу и на терминологију, која сс мести.мице разликује од усвојсне. Тако на пр. нисди иишу: пројекициони место пројектни, шраг мосто продор, траса месо шраг, пронзводнља десто водпља, вођпца место нзводнпца, одрубак лесто допуна, просшорнп угао место шелеснн угао, и т. д. Има и иеких сковаиих термипа, као н. нр. одиак (орднната), изглед (вертикална пројекдија), кОји ннсу срећно изабрани. За т. зв. главне линије (фронтале и хоризонтале) могли би се послужитн термином нз хрватских уџбеиика сушражннце, којн је скован но закони.ма нашег језика. РоФОрат г. Стефановнћа гласи: Прегледао са.м и ироучно рукопнс г. г. нроФ. Ст. Давидовића н инзк. Ж. Димитријевића: „Нацртпа Геометрија за реалке, реалие гимназије н више занатске школе*. Програм по моме мишљењу одговара потпуно програму за наставу Нацртне Геометрије у средњим школама и потребама виших занатскнх школа. Рађеп је врло пажљиво н расноређем врло логнчно пео материјал. Нарочито имам да истакнем да су слике врло брижљиво пробране и необично јасно израђене. Богат и .1011 избор задатака донринеће јасннјем ноимању Нацртне Геометрнје п ство|шти вољу за нроучавањо и оно.ме који не с.матра да му је Нацртна Геометрија проко погребпа. Терминологија н нотација потпуно одговарају намени: да продмет буде што разумљивији и да будо код ђака омиљен. Излагање је логично, просто и приступачио за сваког. •Зато могу само најбоље преноручити ово доло као уџбоннк за средње и више запатске школе. Саслушавши, Савет одлучује да со умоли г. Мнлутин Миланковић, проФесор Уннворснтета, да као трећи роФеронат прегледа п оценн овај рукопис, ношто со нз прочитаних реФерата но може добити тачно мишљење о вредноети дела. Г. г. Типи и СтеФановићу издати но 50 динара хонорара. Писди да ноложе накнадно 50 динара за хонорар г. Миланковићу. VI. Д-р Милутин Копша чита сво.ј реоерат о књизи Полне Болесши, од Д-р Војислава Михаиловића. Ро»ерат гласи: У смислу иредњега захтева, преглодао са.м књигу г. Д-р Војиелава Михајловића „Иолне Болести". Налазим да она представља несу.мњиво најбољу нублпкацију те врсте која је до сада на нашем језику угледала света, а и да се може убројавати у најбоље радове еветске лнтературе на томо пољу. Аутор јо умео да погоди границу нреко које излагање једне научне дисциплине лајицима не сме прећи, ако се жели да изложено буде нравилно ехваћоно и искоришћено: а то је унраво најглавнијо код радова ово врете. Своју жељу изражену у иредговору ове књижпце: да у чиетом и за народ лако разумљивом .јозику изнесе све оно што је за иозпавањо и сузбијањц нолних болести од неопходпо нотребе, аутор је, може се с правом роћи, усиео да оетвари. Лајнк, прочитав ову књижицу, добиће носумњиво имореспју да су нолне болести велико зло како за иојединда тако и за породицу и народ, али зло којо се да лако избећи и релативно лако уклонити (излечити), само ако му човек нознаје суштину. А еа овом га ова кљижица упознаје. Ово ваља нарочито истаћи стога што већииа публикацнја ове врсте дејствује на читаоца-лаика застрашивањем, представљајућп нолне болести као но готову неизлечиве, те у њему буде, у место трезвености и мирног раеуђивања, душевни немир, отрах, хино.хондрију, убијајући веру у. могућност успешног лочења и оздрављења. Такав начин .прбсвоћивања" у здравственим иитањима да.јо негативне резултате, те ј° за највсћу осуду. Г. Д-р Вој. Михајловић није иошао тим готово традидионалним иутом, шг" је, можо се рећи, најбоља одлика његове књиго „Полно Волести". Разне научно дисциплино' а нарочито здравствене, чији је зиачај по друштво и државу прворедан, могу се у народио масе уноти трајно и уенепшо само рационалним просвоћивањем, нутем школа, кроз- које по нашем закону има да прођу грађаии обојега пола. Стога ће од ово књижице бити највише кориотп ако је пажљиво проуче нарочито наставници и наставнпдо свију школа, и настану да са њеном оадржином упОзнаду своје старије ученике и учеииде, за ко.је имају уверења да према старости и умном развигку могу да схвате суштину и значај предмета.