Просветни гласник

220

Просветнн Гласннк

довршава школовање врло много ученика са недовољном писменошћу, са непрецизном и колебљивом употребом речи, и без навике да у обичној употреби формирају потпуно мисао реченицу. Највећи број ученика. после дугогодишњег учења из свих граматика и читанака, ипак изиђе у јавни и културни живот без осећања матерњег језика и без способностн да влада њиме. II Разлози неуспеху су компликовани и разноврсни; али у главном има их три врсте: недоследности наставе у опште, методске невештине и рђави наставни планови и програми. Г1ре свега, ми сви добро знамо да обично не постоји доследност у извођењу наставе из појединих предмета; то је исто н са наставом српског језика. При доласку из основне школе у гимназију, дете у опште осети велики прелом. Нарочито две ствари задрже а често збуне природност дечјег држања (што се још довољно налази у основној школи): дух школски и методи наставе. Ја се нећу задржавати на анализи разлике школског духа у- те две школе: ми сви добро имамо у сећању и виднмо још увек разлику у понашању учитеља и наставника према деци. и сваки од нас сећа се како једном дечку од једанаест година обично тешко пада прелаз из једне топле н пријатељске средине у другу суволарну и бирократску. Та примедба је од општег значаја; али за нас је взжније констатовати разлику у методу нашег предмета. Кроз четири године деца у основној школи иду, корак по корак, држећи гако рећи учитеља за руку, у учењу језика: онн науче читати, писати, рецитовати чика Јовине песме, препричавати. На против, у гимназији, често, на-ставници су, бар у моје ђачко доба, инквизиторски, злурадо очекивали да ђак погреши у рецитовању облика граматичких парадигама, и упропашћавали дечјн капитал донет из основне школе глупим и заморним, за децу неразумљивим дефиницијама. Прва незгода, и то врло велика, је психолошка, па тиме и васпитна и методска, и она се тиче прекида, прелома у раду дечјем, недостатка континуитета, неспретности и програ.ма гимназиских н наставника ненавикнутих да наставе рад који — и ако не беспрекоран - води позитивном резултату. Успех рада из основне наставе остаће неискоришћен и истрошен, а настава матерњег језика биће у гимназији терет ■све дотле док се у та два течаја не уведе доследност у настави. Друга велнка тешкоћа је двострана: у колико има „стручних" наставника, у толико су највећим делом граматичари, који но традиционалним методима предају форме језика без обзира на то хоће ли оне имати материјала на коме би оживеле; највећи пак број часова држе наставници нестручњаци, п то не само у унутрашњости већ и у