Просветни гласник

Учитељ у Новој Држави

225

за умно развмјање, које је сад најважнији циљ школе. За то школа мора да има учитеље који ће моћи преко овог ередства постићи циљ: подићи народно образовање; а њега могу подизати само образовани, довољно спремни чиниоци. Привредно и економно наш народ је такође слабо и врло неједнако развијен. То је огромно ноље за рад свих народних фактора. Да се очува народно богаство, да се унапреди народна привреда и развије природно земљино богаство, па с тим и народна финансијска моћ, треба свим срествима настати да се народ у томе правцу поучава и да му се на све могуће начине помаже. И ако ће проширени задатак кародног просвећивања апсорбовати највећи део снаге учитељеве, ипак, све дотле док овај чисто привредни и економски посао не буду могли потпуно да узму у своје руке стручни економи и привредници, — а данас они то не могу, — учитељи морају поклањати своју пажњу и овим питањима, морају вршити утицај на народ и у овом правцу. У колико учитељи буду јаче спреме, у толико ће боље разумеги и вршити и ову улогу примером и саветом. Наш народ је, у приликама у којима је био, неједнако васпитан и у схватању виших идеала који дају светлости човечјој души, који треба да су му она сјајна звезда, пуна лепоте, која води душу и појединца и народа вишем схватању живота и његових циљева, и који не допуштају да се за живот сматра само задовољавање анималних потреба. И у томе правцу народ треба да има углед и вође, а учитељи су и ту први и непосредни углед и вођа. Како они буду схватили идеале живота, тако ће живот проводити, такве ће идеје ширити. Свакојако да ће учитељи просвећени, са јаким општим образовањем, запојени највишим идеалима, имати друкчији утнцај на народ од учитеља слабе опште и сгручне спреме, који се убрзо нивелишу са својом околином и којима је често какав духовитији сељак или ћивтица ауторитет. Према свему овоме, може ли, сме ли наша интелигенција у опште, а учитељ посебице, да буде мање активна данас после постигнутог народног идеала, територијалног уједињења? Може ли онај који је свим силама радио на народном напретку пре, сад рећи да је завршно своју улогу у народу и оставити народ да у проширеној кући тумара по мраку? Не. Нашој интелигенцији, а с њом и нашем учитељству, огвара се ново, врло плодно, поље рада. Поред школе и школскога рада, који мора да добије нову, рационалнију основу, учитељ мора да остане и даље народни учитељ и у националном, и политичком, и просветном, и у опште културном раду. Он мора да претходи, да руководи, да даје пример за бољи и"напреднији живот. Он мора да остане најглавнија полуга која има и даље да креће народни живот, да запаја народ вишим идеалима, јер је он за то у најповољннјем положају. просветни гласпик , п књ., . 4 св 1921. 1о