Просветни гласник

226

Проснетнп Гласник

Дакле, задатак народног учнтеља данас не сме ни у ком случају да се мења сужавањем његовог делокруга рада, његових дужности. Учитељ мора остати и даље васпитач деце, али и учитељ народа, учитељ у ширем смислу и идеалнијем значењу, проширујући рад у народу и прилагођавајући га новим приликама и новим потребама. Схватајући овако задатак учитеља у новој држави, ми се морамо забавити сад питањем: какву спрему треба дати учитељу који има овако узвишен и широк задатак рада у школи и народу. Одмах морамо рећи да се према задатку мора дати и одговарајућа спрема. Несумњива је истина да је одмах потребан велики контигенат учитељских снага. Али ни у ком случају ие сме се на основу те потребе стварати теорнја да је учитељева дужност само да научи децу читању и писању; и не сме се на основу тако нетачно и несавремено одређеног задатка смањивати учитељска квалификација. У учитељски кадар не сме се увлачити ни прнвремено полуписмен и недовољно образован и стручно неспреман елеменат, који компромитује правог учитеља. Учитељ се не сме враћатн у том погледу за сто година натраг, онда кад његов задатак у народу пзискује учитеља потпуно савремена човека. Учитељева спрема не само да се не сме смањивати, но, напротив, мора се појачавати. То захтевају и прилике и напредак школе и друштва. Само солидно спреман и довољно образован учитељ може имати углед и утицај у народу и може успешно да врши одређене му функције. Само такав учитељ у стању је да унапређује рад у школи, да писменост преобратн у средство за образовање и оплемењивање целокупне омладине народне, да уноси у народ чисте и несумњиве истине, праве напредне идеје. Али такав учитељ, учитељ потпуно савремен, може се добити само кроз стручну школу, кроз учитељску школу, постављену на савремену основу. Свако друго место за образовање учитеља јесте полумера, која даје учнтеље без квалификација, и зато са слабом улогом у народу. Наше учитељске школе, чији је живот био буран, као што је бно буран и живот учитеља, могу да даду потпуно солидну спре.му. Оне су то и давале. Алн бојазан од јаке учитељске спреме ометала је правилан развитак ових школа. Оне су укидане, премештане, сужаван им је задатак, смањнван број година рада, и т. д. Отуда је учитељска спрема данашњих учитеља разнолика, а с тим и вредност њихова неједнака. Место да се с повећаном потребом учитеља умножавао и број учитељских школа и да су се с напретком народним квалитативно подизале, и њихов број и њихова квалитативна вредност су редуцирани. Због свега тога ми нисмо имали ни до 1912 год. ни довољно бројно, ни задовољавајуће квалитативно учитељство. Оскудица, и то велика, осећала се и у једном и у другом правцу. Стога, ако се жели учгегељство квалитатнвно н квантитативно подићи, учитељске школе ваља умножити и реформнсати, постављајући их на једну основу и у подједнаке услове.