Просветни гласник

Учитељ у Новој Државп

227

Ниво образовања у њима подићи, наставне снаге одабрати, солидно из„државање школе и ђака обезбедити. Али, кад је реч о умножавању и усавршавању учитељских школа, махом се истакне буџетска немогућност да се то толико брзо учини колико је хитна иотреба за тим школама. И стога се одмах почне бранити гледиште, кад се већ не могу добити учитељи са пуним квалификацијама, да је боље имати и слабије учитеље но никакве. Међутим, сва г којако је исправније гледиште да се цивилизација једне нације не цени по броју писмених људи, но по општем утицају који та нација има на човечанство, преко својих највећих људи на пољима људске делатности. Према томе, нема никакве бојазни од тога што ће ширење елементарне писмености, услед моменталне оскудице у спремним учитељима, мало застати. Много је већа штета од ове штета коју буду начинили у школи и народу полуобразовани учитељи и друге личности које се постављају као учитељски заступници. ❖ Али да би учитељев рад у школи био са већим резултатом, а у народу утицај јачи, треба учитељима дати могућност за вишим и ширим образовањем стручним и општим. Курсеви о школском одмору, провотђење некојег времена у којој од културнијих земаља, где су школе и друге ус ганове на већој висини; затим студирање на университету, или <5ар на педагошкој академији, неминовна су потреба, неизоставни услов за савремена учитеља, за учитеља који треба од нашег народа да ствара брзим темпом културан народ који ће својом цивилнзацијом не само етворити повољне услове себи за живот, него бити од користи и човечанству. Цео живот народни, сва привреда мора да се прнлагоди новим потребама, новим средствима, па и школа мора да иде за духом времена, а у томе учитељ треба да предњачи. Такву улогу ће моћи да одигра само учитељ коме се омогући претходна спрема. Ни народ, ни држава немају никакав интерес да спутавају спрему учитеља; напротив, њихов интерес налаже им као прву и најпречу дужност да пруже учитељима што јачу спрему. Задатак учитеља као васпитача и културног радника, одређује њетову квалификацију. То обоје сад треба да му одреди положај. Досадашњи положај стављао је учитеља у изузетне прилике: целог живота он је остајао само учитељ и ншнта више; а сем тога већина н>их морала је остати стално у селу. То је од штете и за службу и за учитеље. Сазнање (које доцније долази) да се цео век мора провести у служби која, сем повишица, не доноси ншпта више за задовољавање амбиција и потреба животних, на које културан човек полаже, чинило је да су многи или напуштали учитељство, прелазећи у друге струке, или су напуштали 15'